Sve je započelo vrlo bezazleno i naivno. Bilo je vlažno i lepljivo leto, baš kao i ovo današnje, Buca i ja smo stajali na korzou i merkali ribe sa distance. A onda je naišla plavuša od koje zastaje dah. Duga kosa dosezala je do onog dela njezinog tela koje je pozivalo na rock & roll. Moj porodični ponos počeo je da diže glavu, a Buca je tiho procedio kroz zube: Uh, jebote…
– Šta, jebote, ko je ona?
– Ma, pusti je, ne dozvoljava nikome da joj se približi. Neosvojiva, kao dobro utvrđeno uporište!
– Ne zaboravi da je skoro svaka tvrđava pala ako su osvajači bili mudri i uporni…
– Da se kladimo?
– Da se kladimo!
Bio sam brz! Za dva dana znao sam kako se zove i u koju školu ide, za tri sam došao do zajedničke prijateljice, četvrtog smo pili piće i smejali se…
