Nema kraja ideji o nenadoknadivom resursu: sve se nekako vrti oko vremena. Čak i frustracije budu izazvane vremenom.
Predveče mi se nije dalo išta da radim, pa sam malo pridremao – efikasno zaspem u nevreme kad uzmem nešto da pročitam. Kad sam se trgnuo iz tog, jel’te, dremeža, vreme na satu je skočilo na mene kao u crtanom filmu. U, boktemazo!…
Momentalno sam osetio potrebu da napravim ilustraciju te mentalne vizije. Sećajući se da sam nešto slično već radio, te da ne bi smelo da bude problematično, dobro sam procenio postupak. Uspeo sam iz cuga.
Presuda: mišn akomplišd. 
Malo kadriranje radi drame, malo pojačanja radi efekta – i to je to. Kao da tu ima šta da se priča. Topla noć nikako ne da mojim mislima da se razmašu. Pa dobro, idemo dalje. Evo, već je avgust. Kad pre…