Jedna od mojih navika je gledanje odjavnih špica filmova. Ne zato što sam uvrnut, nego zato što mi je to ostalo od detinjstva. Tada se filmovi u bioskopima nisu menjali po nedelju dana. Podsvesna glad za njima nije jenjavala, bio je to jedan od retkih pogleda u neki drugi, različiti svet. Karta se važila do poslednjeg metra rolne u projektoru i sve sam naivno mislio da će posle čuvenog The End još nešto da se desi.
Onomad, gledam odjavnu špicu filma Gori vatra, gorko-slatku priču o balkanskim naravima u zla vremena, kada poče i odjavna muzika.
Znam da je muziku za film pisao Saša Lošić. Pametan i obrazovan momak, sa harizmom. Ali mi se ovo što čujem nikako ne uklapa njegov način pisanja pesama.
Tako počnem da tražim dalje…
Internet se nije pokazao preterano korisnim, kao i obično kada je u pitanju nešto što nije sa engleskog govornog područja. Pesmu je napisao Fred Buscaglione, jedan od najvećih italijanskih zabavljača s kraja pedesetih. I bila je veliki hit. Snimili su je ili izvode mnogi veliki pevači, od najvećih imena italijanske muzike do operskih veličina. Tako da sam se naslušao raznih verzija koje su, mahom, veoma zanimljive.
Ova je najradikalnija, ali fenomenalna! What a Fuck!!! 
Ovu neobičnu grupu provalio je Grba pre nekoliko meseci, a ja joj nisam posvetio dovoljno pažnje. Za kaznu, odoh da je malo bolje poslušam. 
A Grba će da napiše tekst o njoj. 