Kako prolazi život, moja mladalačka sklonost ka složenim muzičkim formama sve više lapi. Baš kao i ja. 
Valjda sam se umorio od beskrajnog mozganja i traganja za nekim drugim smislom na mestima na kojima ga možda i nema.
Što reče jednom prilikom Čika Žika, dok smo roštiljali na njegovom ranču u Levču:
Sine, nije Texas ili Arizona, ali je podjednako divlje! Jedemo, pijemo, slušamo grubu muziku od tri akorda i gledamo sa verande zalazak sunca, baš kao na filmu. Ovo je život!
Delim njegovo mišljenje, ali ja do toga, nažalost, još nisam dobacio.
Nekada davno, na prelasku iz šezdesetih u sedamdesete, grupa neobičnog imena Creedence Clearwater Revival nije se mogla promašiti na radio stanicama. Glavni autor pesama, John Fogerty, ispaljivao je singlove koji su postajali hitovi neverovatnom brzinom, skoro svakog meseca. Recept je bio prost: jednostavne pesme od dva-tri akorda koje se lako pamte i priča u koju se svako od slušalaca može odmah uživeti.
Rollin’, rollin’, rollin’ on the river
I upalilo je, o čemu svedoče višemilionski tiraži. Fogerty je živa legenda, a “Proud Mary“, zabeležena na albumu Bayou Country (1969), postala je jedna od najpoznatijih pesama svih vremena. A autor, pod stare dane, može da se zeza koliko hoće.
A ne zeza se. Partnerka u ovom nastupu je Wynonna Judd, strašna pevaljka, sestra glumice Ashley Judd i ćerka još strašnije pevaljke Naomi Judd.
Ovde stajem, klupko je počelo previše da se odmotava…
Bože, nikada kraja! 
