O svom traumatičnom susretu sa punkom već sam pisao. Srećom, tih zlatnih godina bio sam pretplaćen na Melody Maker. Obično mi je stizao petkom, još uvek je mirisao na štamparsku boju a ja sam bio presrećan što ću ga do ponedeljka pročitati, sve misleći na one koji će ga tek toga dana ugledati na kioscima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pa je onda sledila razmena za New Musical Express sa prijateljem, diskusije o člancima i slušanje nove muzike. Nekoliko dana iščekivanja do novog broja uspevao sam da preživim…
Svet je bio lep.
Za razliku od današnje muzičke scene, koja je uglavnom metiljava i pravolinijska, a to traje već dobre dve decenije, u to vreme su događaji sustizali jedni druge. Kuljalo je na sve strane, pisalo se o nastupima, osećala se neka izuzetna energija, a mediji su bili gladni senzacija i nisu štedeli na prostoru. Posle par meseci, kada se stišala frka, počeli su da se pojavljuju izvođači o kojima se pisalo na manje senzacionalistički način. Za razliku od većine punkera koji nisu znali da sviraju ili su samo nabadali tonove na instrumentima i proizvodili buku, iskusna novinarska pera uočila su drugu grupu muzičara koja je nastupala po klubovima. Od punka su preuzeli energiju i furiozne nastupe, znali su da sviraju i pisali pesme koje su imale početak, sredinu i kraj. Za njih, novinari su instant smislili kovanicu koja je ostala do današnjih dana – New Wave.
Spisak u toj kategoriji je podugačak, mnogi su se brzo ugasili, a neki i dalje stvaraju. O njima ćemo govoriti još mnogo puta.
Današnja pesma je nesumnjivo jedna od najvećih britanskih new wave himni, ona koja je grupu The Stranglers lansirala u muzičku stratosferu. Ako je Rattus Norvegicus (17. april 1977), njihov debi album, pokazao da ovi momci itekako znaju dobro da sviraju i imaju svoj specifični zvuk baziran na punkerskoj žestini i skakutavim klavijaturama (tada vrlo retkih u toj vrsti muzike, smatranim demode), No More Heroes (23. septembar 1977) je dokazao da imaju i stav. Nije više bilo zezanja: album je dobacio do drugog mesta na engleskoj listi, na kojoj je ostao skoro pet meseci.
Neobično za hit pesmu koja počinje stihovima o nedostatku heroja u savremenom životu.
O…Whatever happened to Leon Trotsky?
He got an ice pick
That made his ears burn
Je li se išta promenilo za ovih 35 godina?