Zastao sam na minut ispred TV-a kad sam video da govori Jovan Memedović. I uhvatih zrelu misao: deder da je parafraziram pre nego što mi iščili…
Ako postoji jedno dobro iz ove nesreće koja nas je snašla, to je saznanje da smo mali i nemoćni pred prirodom i da se ne može protiv poretka koji je priroda zamislila. Pogotovo: mi smo ovde imali mnogo sreće kada je reč o prirodnim katastrofama: nemamo ciklone, nemamo zemljotrese i cunamije, nema vulkana…
Kako to negde u svetu izgleda, kako je moguće da “superćelija” postane predmet pukog interesovanja ljudi, a ne predmet straha jer je prečesta pojava, a svi već imaju skloništa ispod kuće i preostalo im je još samo da se zajebavaju, predmet je ovog video sadržaja.
Možda nas ova poplava probudi. Možda ćemo razumeti da ona sintagma o “hiljadugodišnjoj poplavi”, tj. poplavi kakva se dešava jednom u hiljadu godina više nema osobitog smisla. Jer, ta poplava nije hiljadugodišnja, već ovogodišnja, dešava se sada i ovde, a mi za nju nismo bili spremni čak ni pored upozorenja raznih ljudi čija im stručnost na polju meteorologije, hidrologije i ostalih relevantnih disciplina daje za pravo da kažu nešto.
Dakle, nemamo ciklone, nemamo tornada, nemamo mnogo šta od onog što svet trpi svake godine. Ali eto, imamo reke i poplave, pa mogli bismo i morali da budemo pripravniji nego što smo sad. Za neke stvari se čovek ne može sasvim pripremiti: voda je najmoćnija sila na planeti i kad krene kuda je naumila, ne može se zaustaviti. Ali se može kanalisati. Jebote, nije ovo Amazonija: metode zaštite postoje i potrebno je da se primene.
No, to ko je ućutkivan, a ko je i šta pričao, ostavićemo za analizu kada za to dođe vreme. Nažalost, amnezija je naša važna osobina: sve ćemo zaboraviti i skotovi će se opet izvući nekažnjeni.
– * –
Da skotovi budu privedeni pravdi, pošaljite prazan SMS na broj 1003 sa bilo koje mreže u Srbiji.