…pa taman film bio đubre.
Nisam baš neki ljubitelj tih hrčak-sajtova na kojima se ideje pakuju u celofan i prodaju pod plaštom dobre analize. Ali, kako sam sa tim načisto, uhvatim ponekad sebe da dan dangubim gledajući deset naj-ovih i dvadeset naj-onih. Šta ćeš: nisam imun na sranja.
Ovom nisam mogao da odolim – ali ne zbog top-liste na temu “deset trejlera koji su bolji od filmova koje reklamiraju”, već iz drugog razloga.
Elem, šta smo doživeli: da nam audiovizuelni (i ponekad taktilni) nadražaji budu predstavljeni kao vrhunac filmske umetnosti. Neka je skupo i u visokoj rezoluciji, to je to. Nema više potrebe za ikakvim smislom.
U svetlu činjenice da je Holivud odavno dosegao nove domete u nedostatku kreativnosti, kao i da mister dolar svakako isključuje potrebu za ma kakvim razmišljanjem, nego se ideja i poruka ukidaju, a novac se razmenjuje za adrenalinske udare i čulne spektakle koji nas uvode u novu dimenziju zabave kojoj subliminalne poruke više nisu potrebne, pitam se kad će (i da li će) ovaj mladi svet shvatiti koliko ga rade.
Hoće li u sledećoj generaciji preteći iko ko razmišlja svojom glavom?