Dok se ljudi bore za slobodu, zveri se bave streljanjem
Zveri su u Kragujevcu streljale sedam hiljada ljudi i tri stotine đaka. To je moralna pouka događaja koji se dogodio na današnji dan pre sedamdeset tri godine. O tom vremenu i o tom događaju danas se uči u školi na časovima istorije.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Danas je, pak, poznato: da je u Kragujevcu streljano oko dve hiljade ljudi. Da su ti ljudi streljani u znak odmazde zbog aktivnosti jugoslovenskog partizanskog pokreta. Da su streljanje organizovali nacisti uz obilatu pomoć kolaboracionista, posebno ljutićevaca. To su istorijske istine, iznete u javnost u poslednjih dvadesetak godina.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Otkud ova razlika između moralne pouke i istorijske istine? Kada se součimo sa užasom nepojmljivog zločina, prirodno je da od njega sklonimo pogled. Samo oni čiji je to posao – forenzičari, istoričari – uperiće tamo mikroskope. Mi ostali stajaćemo sa strane i čekati da nam se kaže šta je i kako bilo, pogleda uperenog u crnu zemlju koji do nje ne dopire, ruku nemoćno ispruženih pored tela.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Nas koji smo živi smrt interesuje upravo zato jer želimo da je izbegnemo. Više od dvadeset godina nas zatrpavaju istorijskim istinama. Te nas istine opterećuju. Ne znamo više šta je pravedno, šta je moralno. Borba za slobodu je postala aktivnost.
Мисли су им биле пуне истих бројки
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Istorijska istina o kragujevačkom zločinu – kao i o bilo kojem drugom ratnom zločinu – govori da je za zločin postojao razlog; da su izvršioci imali ime i prezime, porodice i svoje razloge; da su njihovi kolaboracionistički pomagači imali ime i prezime, porodice i svoje razloge. A razlog kao svaki razlog, jednom kada se objasni može čak i dobar postati.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Moralna pouka o razlozima ne govori. Ona nas ne obaveštava, već nas poučava. Ona ne daje materijal za analizu, ona jeste rezultat analize. Moralna pouka je konačan zaključak. Nije bitno tačno ko je streljao: streljale su zveri. Nije bitno tačno koliko su streljali: streljali su sedam hiljada. Moralna pouka nas opominje: dok se ljudi bore za slobodu, zveri se bave streljanjem.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
