I should have learned this lesson long ago
That friends and lovers always come and go
And now you claim
that everything’s “O.K.”, but I’ve got just one thing to say…
Povremeno se na Suštini pasijansa nađu pesme koje se u muzičkom žargonu nazivaju “čuda od jednog hita”. Za današnju imam nedoumicu. Da li da ustanovimo kategoriju „čudo od dva hita“? 
Šalu na stranu, ovo je jedna od najubedljivijih pesama sa početka osamdesetih. Opšta tema rastajanja i besna poruka prevarene žene su poprilično efektne, a zvuk grupe je odudarao od onoga što je obično dolazilo iz Amerike. Pevačica nije bila loša, a pride je svirala i saksofon. Imali su sve preduslove da se marketinški dobro iskoriste i naprave posao.
Album Quarterflash (1981) je bio baziran na, uglavnom, energičnim pesmama zavijenim u moderni gitaroški pop/rock, pa nije ni čudo što se prodao u preko milion primeraka. I na tome je ostalo. Narednih par albuma nisu bili loši, ali nisu privukli nikakvu pažnju publike. Ponajviše zbog toga što se stiče utisak da članovi grupe nisu imali jasnu predstavu kojim putem da nastave. I tu su se, očito, totalno pogubili i batalili stvari.
Kako iza projekta Quarterflash stoji bračni par, pretpostavljam da su se, u međuvremenu, bavili sitnom decom. A onda su se, pre neku godinu, ponovo vratili sa potpuno promenjenim zvukom.
Baš fina pesma. Možda ovde uvedemo i kategoriju „čudo od tri hita“. 