Život se polako, ali sigurno, otima kontroli. Imam utisak da svaki dan izvozim prevelikom brzinom, pa polovinu stvari koje sam planirao ne stignem da uradim. Sve mi je teže da pronađem kočnicu, jednu ili drugu, pa dan počinje da se svodi na izbegavanje potecijalnih opasnosti.
Sve dok se, jednoga dana, ne zakucam.
Kako se leto bližilo kraju, počeli su da se pojavljuju muzički noviteti na koje je vredelo baciti uvo, pa nije loše da neke od njih čujemo pre nego što ih prekrije zaborav.
You+Me sam, onomad, čuo na radiju. Naravno, nemam pojma ko se krije iza tog imena, ali mi pašu stihovi & atmosfera pesme.
You and me were always with each other
Before we knew the others was ever there
You and me we belong together
Just like a breath needs the air
Trenutno sam se ubacio u trip: sedim na nekoj verandi, zevam u divljinu & vedro nebo i prebiram po sećanjima. Kojim? Propalim ljubavima, naravno. Toga ima na pretek, mada smo uvek mislili da “pripadamo jedno drugome”, kao što kaže pesma.
Ko je u ovoj grupi “ti”, a ko “ja”, nisam otkrio. Jedno od njih je P!ink, simpatična pevačica kojoj ne sporim umeće & internacionalni uspeh, ali tu muziku ne slušam. Za tipa sa akustičnom gitarom nikada nisam čuo.
Rose Ave. (2014) je fini album koji koji će se često puštati. Niko nije očekivao da će P!ink umešati svoje prste u tako nešto, što je zvukovno daleko od bombastičnog dance popa po kojem je poznata. Zvučno, pesme su urađene u minimalističkim, akustičnim aranžmanima i dobro bi pasovale za svirku po barovima, u intimnoj atmosferi. Mana albuma je neujednačini kvalitet pesama, pa se polovina od njih odmah može zaboraviti.
Za album koji je snimljen za osam dana, nije loše.
“Ko je u ovoj grupi “ti”, a ko “ja”, nisam otkrio.”
Судбина многих дуета. Ево дан данас не знам одговор на чувено питање “којијевладаакојијебајка?”.