Kako bih mogao ukratko da opišem lik & delo Rya Coodera? Motam po glavi njegovu muziku & razne priče koje znam i sve sam sigurniji da je to nemoguće. Kao što je nemoguće i pohvatati gde je, sa kime i šta radio. Uostalom, ako kucnete njegovo ime u našoj Tražilici, naići ćete nekoliko zanimljivih pričica, što samo potvrđuje da su neki od nas njegovi veliki obožavatelji. Ne bez valjanog razloga.
Današnja muzika je iz dva dela jer dugo traje i potrebno je malo strpljenja da se sasluša. Zadovoljstvo dolazi kasnije.
E, tako…
Davno je Vule Čačak redovno počeo da kupuje Cooderove albume. Ja sam samo bio revnosni slušalac. Kako je vreme prolazilo, neizvesnost oko čekanja njegovog novog albuma se sve više pojačavala, kao i diskusije na koju stranu bi ovog puta mogao da se uputi. Svaki album je bio priča za sebe, sa muzikom koja se ni stilski, ni žanrovski nije očekivala. Imali su i jednu zajedničku crtu – bili su odlični ili spektakularni, a mi smo, komisijski, pokušavali da utvrdimo ko je od prisutnih svirača bolji. Ovde se nije radilo o pukom sviračkom virtouzitetu – podrazumevalo se da muzičari savršeno vladaju instrumentima, već o načinu interpretacije Cooderovih ideja. E, za to je već bio potreban poseban majstorluk – oni odsviraju samo nekoliko tonova a ti, kao slušalac, pretrneš.
Bop Till You Drop (1979) ne spada u Cooderove najviše domete, ali će biti upamćen u istoriji muzike kao prvi album koji je digitalno snimljen. Tehnologija je bila u samom začetku i dobro se sećam svog prvog utiska – ploča je zvučala čudno, zvuk je bio nekako neizbalansiran – bas je bio previše istaknut, a ostali instrumenti su zvučali “tanko”. Kao i obično, prisutna prateća ekipa je bila zvezdana, a repertoar kvalitetan. Iako se muzika bazirala na soulu, što bi u mom slučaju značilo da sam automatski napaljen, slabo sam se navraćao na ovaj album. Verovatno zbog onog pomenutog prvog utiska.
“Down in Hollywood” je bila jedna od par pesama koje sam odmah upamtio. Napisali su je zajednički Cooder i basista Tim Drummond (obavezno pogledajte na čijim jaslama je pojio svoga konja) i dobro je zezanje na temu noćnog provoda. Ali je tek dobila pravi smisao kada sam video današnji video zapis – pretvorila se u ludački jamming na koji je teško ostati ravnodušan. Neke od mitskih figura rock & rolla su na pozornici: Jim Keltner – bubanj, Jorge Calderon – bas, Van Dyke Parks – klavijature, Flaco Jimenes – harmonika… Svako od ovih muzičara bi mogao sam da ispriča stotinu zanimljivih priča.
Učinite sebi uslugu i večeras potražite najbližu žurku. Teško da će vam svirati Cooder i ovakva preteća ekipa, ali ćete se bolje osećati.
Provereno. 