Šamil Tarpiščev: slučaj, dijagnoza ili stanje?

Šamil Tarpiščev je glup čovek koji je imao javnu funkciju i puno novca. Nećete verovati šta mu se desilo!!!
A sve je počelo tokom gostovanja predsednika Teniske federacije Rusije i bivšeg direktora WTA turnira u Moskvi Šamila Tarpiščeva u humorističkoj emisiji „Вечерний Ургант“ (tipa Ivana Ivanovića) na nekoj od ruskih televizija, gde je domaćin imao lingistički problem pri polnom definisanju Serene Vilijams („Играть с ним… ней…“; ta prokleta osobina nekih jezika da se zamenice moraju menjati po rodovima nam je moguće poznata), na šta je Tarpiščev utrčao sa „Уильямс братья“. Kada se stiglo dotle, prirodno je da ode i dalje, pa je na domaćinovo pitanje „Hе страшно ли играть против таких ’физически одаренных’ теннисисток?“ stigao britki odgovor: Ну страшно тогда, когда действительно на них смотришь.“

google

Svita: Oblaci i kiša

Ovo svita u naslovu služi samo za plašenje sumnjičavih. Ništa danas od klasike, to ćemo kada budemo bolje raspoloženi. Svi odreda.

Kako bismo iskoristili poslednje trzaje lepog vremena, Junior i ja smo se dali u skidanje prašine sa vinila. Naizgled lak posao. I jeste ako imate malo ploča u svojoj zbirci…

Ja ih imam mnooooooooooooogo. I previše. I don't know smile

Једна од пре: расфедерација јогија

Није Махериши Махеш, него душек. И није оно како се Југославија расфедерисала, него како смо черечили старог јогија, тј душек.
На том душеку се и мачка омацила неколико пута (а сад опет намерава, баш ме занима где ће), изигравао је магарца неколико година, и најзад смо дочекали и тај дан кад ће нам затребати резервни кревет, па смо га ослободили наслага (тј душека и свега што се накупило на њему), средили, прелакирали, сачекали да се осуши и онда му свечано углавили нови душек. А шта ћемо са старим? Хм… вуна је влажна и смрди, али неколико кила опруга од нерђајућег челика није за бацање. Грунф пази на магацин делова, будно! Дакле…

а напујдао сам дугу цев да изоштри где мисли да треба

(велика)

Дакле, покушао сам прво маказама, али стара тканина се није тако лако дала. Онда сам прешао на маказе за лим, иде али је незграпно. На крају сам узео неки од оних кинеских жилета са дршком, који личе на ножеве, и распарао материјал тамо где није хтео сам да се исцепа. Вуна је већ ишла мало теже, јер је била ухефтана некаквим жичицама… ситна клешта и мало логике па се и то дало наћи и скинути. Хватао се мрак, и колико сам наслепо налазио те жичице, толико су комарци наслепо налазили слободна места по мојој глави… гррр, петнаести октобар, зар вама није истекло радно време?… Nastavite sa čitanjem >>

Privremeni gubitak koordinacije mišića

Trajalo bi predugo da vam sad objašnjavam zašto sam se setio ove scene; oprostićete, nadam se, što tog objašnjenja neće biti. Premija je već i to što sam tu scenu uopšte i našao u celini, bez okolnih komada, dostupnu na Cevki.

Pazi sad šta znači gluma. Uhvatite priču koju pričaju dva lica.

White man’s burden, Lloyd, my man, white man’s burden.

Kraj glume. Nema dalje… Nastavite sa čitanjem >>