Ovo svita u naslovu služi samo za plašenje sumnjičavih. Ništa danas od klasike, to ćemo kada budemo bolje raspoloženi. Svi odreda.
Kako bismo iskoristili poslednje trzaje lepog vremena, Junior i ja smo se dali u skidanje prašine sa vinila. Naizgled lak posao. I jeste ako imate malo ploča u svojoj zbirci…
Ja ih imam mnooooooooooooogo. I previše. 
Zgodna stvar je što Junior ima pregršt pitanja oko svakog omota & naslova na koji naiđe. Tako nam vreme brže prolazi, a i ja se prisećam pomalo zaboravljenih detalja. Na kraju dana, posle obavljenog posla, možemo da odahnemo.
Dok Junior otvara buteljku vina da speremo prašinu iz grla & proslavimo uspešno okončan posao, prebiram po mozgu šta smo sve interesantno proturili kroz ruke, kako bih napisao tekst za blog. Dolazim do grozne spoznaje: ako bih pisao svakodnevno o jednoj pesmi sa bilo kog vinila, ne bih zalihu potrošio ni za deset godina.
Ovo nisam smeo da napišem. Već mi se javlja kako Šef zadovoljno trlja ruke. 
Krajem šezdesetih, David Gates je oformio grupu Bread. Mekša varijanta roka & kvalitetne pesme su se primile kod publike što je rezultiralo sa nekoliko prvih mesta na američkoj listi. Sećate li se, barem, njihove antologijske pesme “The Guitar Man“?
Četiri godine su uspešno snimali i nastupali, a onda je, po običaju, došlo do premora. Kako muzičari to vole da kažu, došlo je do “koncepcijkih razmimoilaženja”. Istina je bila da je poslednjih desetak njihovih pesama, koje su redom dolazile na liste, napisao Gates, pa se ostatak grupe smatrao zapostavljenim. Kraj je bio neizbežan.
Gates se odmah dao na posao i krenuo solo. David Gates (1973) je sjajan album i jedan je meni dražih koje imam u kolekciji. Praveći jasan pomak u odnosu na zvuk Breada, Gates je angažovao sjajne muzičare kao pratnju (Larry Carlton, Jim Gordon, Jim Horn, Larry Knechtel, Russ Kunkel…) pa album produkcijski & svirački zvuči savršeno. I moderno, za to vreme. A, bogme, sudeći po ovoj pesmi, i ambiciozno.
Kao što smo se mnogo puta do sada uverili: sve što je dobro, ne pravi uvek pare. Američki kritičari su ga dočekali na nož zamerajući mu da se “previše udaljio od zvuka matične grupe”. Svašta!
Narednih desetak godina, Gates je izdavao albume koji su potvrđivali njegovu reputaciju vrhunskog & komercijalnog pisca pesama. Preselio se na ranč, otvorio sopstveni studio i počeo da radi za razne druge pevače.
Pametno.