Kako se bliži kraj meseca, vreme je da se plate dospeli računi. Imam sreću da mi je pošta na pljuckomet od stana, pa sam odavno naučio u koje je vreme najbolje obaviti ovu operaciju. Čekanje u beskonačnom redu počelo je da postaje sve zamornije.
Bacam brzi pogled na unutrašnjost pošte i konstatujem da na šalteru čeka dvoje ljudi. Biće brzo, pomislih.
Dok prilazim šalteru, mladi, nabildovani junoša kome ćaća mogu da budem, razdra se na mene:
– Gde si krenuo?
– Do šaltera, da platim račune…
– Vidiš li žutu crtu, stani iza nje, red mora da postoji…
