Loš trenutak

Biti u pravo vreme na pravom mestu je sticaj raznih okolnosti koje se ne mogu predvideti. Retki su ljudi kojima se ova kombinacija posreći jer nagrada koja posle toga sledi, ma kakva bila, uglavnom menja život iz korena. Doduše, možemo na to da gledamo i drugom optikom – mnogima od nas se takve stvari i dese ali mi, iz raznih razloga, to i ne primetimo.

U ljubavnim odnosima bad timing je prava katastrofa. A o tome nema šta da se priča – većina nas ga je, barem jednom, iskusila na svojim leđima. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “Loš trenutak”

Једна од пре: онај други мост

Некако ми је без везе да идем у кафану у свом крају. У кафану се одлази даље, ваљда зарад доброг обичаја да се у повратку натенане проветри глава. Међутим, комшија је смислио добар штос и некако нам је легло. Дечија играоница, пицерија и… лашко чрно, које нисам пио од 1976. Исто је.

Навраћали смо на пицу и чрно са децом и унучићима, кад смо колико успевали да их наватамо. Зграда ми се испрва чинила као још једно ругло, још једна тамносива коцка, тачно оног тона за који старим зградама у центру треба цео век, пар ратова и да се неколико пута мења чиме ћемо се грејати, мада угаљ некако најбоље ради на тој патини.

Оно, има дрвећа и зграда се баш и не види, осим спрата без прозора, који је за качење оних великих плаката (зашто се то зове “предлог закона одбор” или “кљун плоча” није ми јасно, енгрбљани ће умети да објасне, па ко разуме), и сто на тротоару је испао одлично место одакле се зграда не види. А згодно је за фоткање, јер гледа на раскрсницу на којој је центар нашег краја. Ту је месна заједница, сама услуга (како би рекла моја баба). И сад зашто качим баш ову фотку?

eos_2860520131221_20_06_08

 

Е, прича има везе са комшијином кафаном. Само да не заборавим – ево линка на велику. Елем, приметио он да ја углавном фоткам кад дођем – што јес јес, имам лепих фотака од кригли, а и амбијент му је добар – па је дошао и почео да прича о фотографијама које би он хтео да качи, донео и пар одштампаних, а хтео би нешто и да врти на екранима, не само онај куварски програм. Мада тај куварски, каже да то одлично ради, то му је причао један колега, каже не можеш да не гледаш, а ако гледаш не можеш да не огладниш…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: онај други мост”

Letimični pogled na "Masku Crvene Smrti"

Volite li literaturu Edgara Alana Poa?

Kada je Crvena Smrt navalila na svet, princ Prospero i njegovi odabrani podanici su se zatvorili u prinčev zamak sa svim blagodetima ovog sveta, ostavljajući sirotinju van zidina da se snađe kako zna i ume ili da umre po sopstvenom izboru. Kada je odabrana elita ušla u zamak, princ je dao da se ulazna kapija zamandali tako da niko ne može više da uđe.

To je, takođe, značilo da niko više ne može da izađe.

Nastavite sa čitanjem… “Letimični pogled na "Masku Crvene Smrti"”