Ah, što ima ljudi… Namerno u prodavnicama isprobavaju neodgovarajuće veličine džempera, samo da bi od prodavačice čuli rečenicu “Mislim da Vam je velik”.
Ima li lakšeg posla od kritikovanja vlasti? Izabereš neku vlast i udri. Ako si rečima vešt, dovoljno je rečima. Ako nisi vešt s rečima, onda udari nečim drugim. Na primer, kristalnom pikslom u TV-ekran. Kod novih ekrana, ne mora 
ni piksla da bude kristalna. Kao što ni vlast ne mora da bude sadašnja. E, to!
Da bi kritikovao vlast, uopšte ne moraš da budeš u opoziciji. Vlast može da kritikuje vlast. Bivšu, jakako. I kao što će radodajka iz kraja naivnog klinca motati izjavama “Ti si mi drugi, a onaj pre tebe bio je kreten!”, tako će i sadašnja vlast pričati “Mi smo neki drugi, oni pre nas bili su kreteni”.
A narod naivan, pa poveruje. A narod slep, pa ne vidi. A narod glup, pa ne konta da su prethodni isti kao ovi sadašnji. U ovom slučaju i doslovno.
A narod glup…
kad te stignu godine, upoznaš razne doktore. mnogo doktora. mnogo stručnjaka. mnogo i “stručnjaka”. naravno da sam do vma došao “preko veze”, al’ to je toliko uobičajeno, da svi smatraju normalnim. i onda sve redom. papiri, krv, priprema, papiri, anestezija, operacija, šok-soba, poluintenzivna, infuzija, papiri, kuća. za dve nedelje na kontrolu. da zovem da zakažem. ne znam zašto nije za mesec dana, al’ ne pitam mnogo. zovem da zakažem i saznam zašto nije za mesec dana – slobodan termin sam kod doktora, hirurga koji me je operisao, dobio tek za dve nedelje, pa mu to i dođe taman mesec dana. lukavo, nema šta.
kontrola trajala pet minuta. doktor psovao sestru što mu moje papire nije složila po utvrđenom redosledu, pa gubi vreme da se snađe u njima. kaže na kraju sve je ok. kako ok, kažem, kad je kontrola trajala pet minuta i šta to uopšte može da se utvrdi za tako kratko vreme. kaže doktor, klinac od četiri banke, nema se vremena za sve nas, kako propisuje pravilnik. al’ nudi da uplatim šest hiljada na žiro-račun vma i pruža cedulju za pun pregled kod njega, pregled od trideset minuta.
taman su i našli iznos. zbog normalnog, ljudskog, stručnog pregleda nećeš da zažališ te pare. za manji im se ne isplati, a za veći bi otišao kod privatnika. i tako iz rzzo-a pokrivaju troškove režije, a iz dodatnih vanrednih primanja pokrovaju troškove što nemaju više hirurga, pa je ovaj jedan rastrzan na sve strane.
uplatio sam. dobio normalan pregled. zdravlje je na prvom mestu.
Da vas podsetimo: Kako se osećam kad sam konj.
(Ne, nije to što ste pomislili. Mada niste daleko od toga.)
Citiramo nepoznatog:
Lepo i argumentovano pljuneš na (sadašnju) vlast, izneseš argumente i sve po pe-esu, a za tobom se javi lik osoba radikalska spodoba i kaže “Tako je! U potpunosti se slažem.” Pa, majku ti, sam ne bi sročio ni desetinu rečenica koje sam izgovorio, a ja čitav život samo čekam da neko za mnom vikne “Tako je!”, kao na raznim ZBRLJ-ovima samoupravno rukovođenih radnika.
Google kaže da Pac Man može da se igra i po drugačijem lavirintu. Na primer, krug oko Slavije. WAKA-WAKA-WAKA… 
Razgovor za posao.
– …I na kraju: koja je vaša najbolja osobina?
– Upornost.
– U redu, hvala vam na razgovoru, pozvaćemo vas.
– Neka… Sačekaću ovde.
[
(Dejan Joksimović via fb)
P: Kako treba štrajkovati?
O: Protest prosvetara je školski primer!
Predlog za čitanje je, svakako, Aleksej Kišjuhas:
Filharmonijsko “Nije za svakoga” je, s jedne strane, otkriće tople vode ili rupe na saksiji. Jednako tako “nisu za svakoga” ni šutka na pank svirci, ni lomljavina čaša i escajga na Sinanu Sakiću. Niti su “za svakoga” matori bluzer iz delte Misisipija, crn kao telefon, kad jadikuje u akustičnu gitaru, ili Marina Abramovič kad je publika seče noževima, priključuje na strujna kola po Gugenhajmu ili šta joj već radi. Međutim, inkorporiranjem sirotog praziluka u ceo taj imaginarijum, Filharmonija poručuje da su jedni kulturni izbori – i njihovi odabirači – bolji od drugih. I da tako mora i treba da ostane. Drugim rečima, poenta je u samozaljubljenom i malograđanskom šašoljenju testisa redovnim posetiocima koncerata klasične muzike. Komično bednom, pretencioznom, “pokondirenom” (Stefan Aleksić) i “pasivno-agresivnom” (Mihailo Tešić) dodvoravanju samima sebi kao posebnim, uzvišenim, kulturnijim, belim i čistim. Na tom su užetu Evropa i svet već visili. A oni koji su istinski progresivni su ga odavno prozreli i napustili.
Ako vam se čini da često predlažemo da čitate Alekseja Kišjuhasa… u pravu ste. Ali za to nismo krivi mi nego Aleksej. Eno ga u Novom Sadu, pa mu se žalite.
I što reče Pura Moca:
Puna škola vrata, niotkuda đaka. Nestaćemo kao ptica dodo.
Počeće tako što neće imati ko da zaradi za vašu penziju. Završiće se tako što će poslednji odahnuti jer više neće morati ni sa kim da se svađa.
Doduše, postoji privremeno rešenje za popunu škola. Ako samo obratite pažnju, uočićete mnogo ljudi koje bi valjalo vratiti u osnovnu školu. Sva je istina da bismo tako na duge staze mogli da rešimo i pitanje nezaposlenosti.
P: Zašto sponzoruše imaju ružnu decu?
O: Zato što im deca liče na oca, a ne na ful fulova u unutrašnjosti Audija A8.
Diši duboko.
Diši duboko.
(tnx Tibor via fb)
Nema ko da plati izradu, a bio bi odličan biznis kad bi na sve strane osvanule bronzane plakete otprilike ovakve sadržine:
“O ovu banderu ni 2015. niko nije obešen”
Mladi Mujo se oženio mladom Fatom. Useliše oni u svoj novi stan i uživaju u medenom mesecu. I tako, svake noći, čuje se iz stana vriska i cika, uzdisanje i ljubavno stenjanje. Nakon nekoliko dana, sretne Mujo komšiju na ulazu, pa će njemu komšija:
– Ćuj, bolan Mujo, nemoj se ljutit’, al’ ne može se spavat’ od vas dvoje i tog vašeg seksanja. Mislim, milo je meni što je vama lijepo i sve to, al’ bolan, što je mnogo, mnogo je! Nego, de joj ti stavi kakvu krpu u usta, da ne vrišti tol’ko!
– Ma, nema problema, komšija, ja ti se stvarno izvinjavam! Jes’ vala, istina živa, baš se Fata mnogo dere za vrijeme seksa. Al’ nisam znao da se tako ćuje u zgradi. Eh bolan, ta novogradnja…
Došla noć… U uobičajeno vreme – tišina. Komšija taman odahnuo od olakšanja, kad se začu Mujo:
– KOMŠIJAAA! JE L’ ‘VAKO DOBROOO?
– DOBRO JE, MUJO, DOBRO JE! – odgovara iznenađeni komšija.
Došla druga noć, opet tišina kad je tišini vreme. Kad opet Mujo:
– KOMŠIJAAA! JE L’ DOBRO ‘VAKOOO?
– DOBRO JE, MUJOOO!
Treće noći, viče opet Mujo iz svog stana:
– KOMŠIJAAA! JE L’ ‘VAKO DOBROOO?
Kad – ne čuje se odgovor. Opet će Mujo:
– KOMŠIJAAA! JEL DOBRO ‘VAKOOO, BOLAN, AAAA?
Kad poviče komšija:
– MUJO, BOLAN! VADI FATI TU KRPET’NU IZ USTA! CIJELA ZGRADA MISLI DA MENE JEBEŠ!
Odgovornost je čudna stvar.
I što bi rekao onaj…
Prijatan ručak vam želimo!
