Nikad ne potcenjuj moć dobrog utovara. Ali moraš da razumeš da utovar nikako nije isto što i trpanje. A trpanje nije čoveku baš uvek po volji, je li tako? E, zato opet surogat, da bude bezbedno.
Sve ste videli, sve čuli i sad sve znate: postizanje političkog poena, ma koliko smrdeo na drek, političaru postmodernog doba je važniji od bilo kog traga zdrave pameti i, daleko bilo, pragmatičnog pristupa rešavanju operativnih problema. Činjenično stanje na terenu se moglo opisivati na sve načine, uključujući liriku ukrasa u vitici “ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke”, te dramaturški koncept replike preuzet iz epske narodne popevke “mamica su štrukle pekli, meni nisu nikaj rekli”. Iskaz u šteti nastaloj ponašanjem tih (nažalost legitimno izabranih) predstavnika vlasti se ne objavljuje, što nas navodi na pomisao da vinovnici dobro znaju da bi neko primetio kako je to bila predizborna lakrdija na obe strane – na račun brojnih ljudi i firmi koji pretrpeše štetu.
Ali, nije sve tako sivo. Srećom, nije ni ružičasto, o žutoj, plavoj, crvenoj i crnoj boji da ne govorimo, a ostatak palete vam na volju da nabrajate vasceli dan. Elem, ljudi.
Elem, ljudi pobediše političare. Baš kao što se u nekim geografski bliskim državama razlikovalo, tako se u geografski bliskim društvima činilo isto. Mađarski premijer se iskompromitovao za tri života, pa se smirio tek kad su i u Briselu počeli da ga nazivaju “malim Hitlerom” (referens nidid, što bi rekla Њikipedиja); za to vreme, ljudi po Mađarskoj su nosili hranu, vodu i odeću izbeglicama i ostavljali ih pokraj puta. Austrijska vlada je zapretila spuštanjem odavno podignute (ali, hm, nikad uklonjene!) granične rampe na šengenskoj crti sa Mađarskom, na šta su Austrijanci krenuli kolima za Mađarsku po one zbog kojih je ta pretnja, navodno, upućena. Spustiše oni tu graničnu rampu baš kao što su zapretili, nastade neopisiv haos na granici, ali niko ne odustade. I nije bilo druge nego da se humanitarna katastrofa spreči interventnim podizanjem rampe.
A u Hrvatskoj i Srbiji, bez obzira na evidentan medijski demokratski mrak (ili je samo demokratski medijski suton? može uvek još tamnije, zar ne?), Bolek i Lolek su prozreni i prezreni zbog svoje petparačke predstave. Ignorišući talase buđenja onih koji nisu dovoljno zaklali pre dvadeset godina, pa bi još, ipak su se prokljuvili i oni koji se ne boje moćnih ljudi sa jakim psihozama. Jednim prostim podizanjem prsta, oštrim pogledom i porukom “turite vi te svoje ideje o povampirenju devedesetih tamo gde sunce ne sija”, pokazali su da zrno pameti ipak može da učini promenu.
Pravo pitanje glasi: hoćemo li iz tog iskustva steći ikakvu ideju šta zaista možemo?
Da, vraćamo makaze umesto žice. Ima raznih razloga za to. Sami smislite zašto mislite da je baš tako dobro. Ili ne mislite tako? U tom slučaju, nema druge: posegnite za institucijom gnevnog komentara.
Savet Alana Forda:
Ili nauči da razlikuješ komande od političkih parola ili ostani budala doveka. Ovaj savet je besplatan.
Razgovor u mesari.
– A kakva je ovo najava? Sad imate i zečiju kobasicu?
– Da, da! Naš najnoviji proizvod! Delikates!
– I baš je zečija? Čisto zečija? Ma daaaajte, molim vas….
– Pa dobro, priznajem: nije baš čisto zečija. Ima i junetine.
– Eto, znao sam! I u kom to procentu?
– Pa, pola zečetine, pola junetine, so, začini…
– Čekajte, pa vi hoćete da kažete da u tim kobasicama ima 50% zečetine i 50% junetine?
– Pa, zapravo….
– Zapravo, šta?
– Kad sam rekao “pola zečetine, pola junetine”, mislio sam “jedan zec i jedno june”.
– ŠTA??? Aman bre čoveče, pa tu se zečetina i ne oseti!
– Ma, to sam i ja rekao svojoj ženi kad smo zamesili smesu za kobasicu. Zato nema smisla da radimo uzaludne stvari: zečetinu i ne stavljamo.
Učite decu da vole vrhunsku fotografiju.
Tako sigurno neće imati para da se drogiraju.
Nikad, ali nikad ne potcenjujte moć alternativnih vidova lokalnog prevoza.
Romantična ženica šalje SMS svom mužu koji je poslom odsutan nekoliko dana:
Ako spavaš, pošalji mi svoje snove.
Ako se smeješ, pošalji mi osmeh.
Ako jedeš, pošalji mi zalogaj.
Ako piješ, pošalji mi gutljaj.
Ako plačeš, pošalji mi suze.
Volim te!
Uskoro joj stiže odgovor:
Sedim na WC šolji. Molim za dalja uputstva.
Nikad, ali nikad ne potcenjujte moć dobre volje za uspehom.
Naučite da nazivate… Čegbre malo, nije dobro…
Nikad ne potcenjujte (e, tako!) značaj pravilnog imenovanja ljudi, predmeta, pojava i ostalih ideja. Jer, kad nečemu znaš ime, znaš mu i rešenje.
Nema se šta više reći, jer ovo je ipak surogat, osim onog znanog.
Prijatan ručak vam želimo!