Veća fotografija je ovde.
Sove utine su relativno novi “brend” Kikinde, bar kad gledaš po tome šta forsiraju trudbenici iz lokalnog turističkog saveza. Pa dobro, to jeste zanimljiva tema, toliko da je prošle godine BBC snimio puni dokumentarac o tome. Jedva čekam da vidim to, da konačno saznam celu priču. Jer, sem mitomanije svetskog rekorda u broju sova utina u nekom spontanom zimskom staništu, nije moguće naći više podataka o tome otkud one baš tu, nasred prometnog gradskog trga, među ljudima. Jer znate, ja mislim da je u pitanju ujdurma: sove zimuju u drveću, a gde bi drugde, a oko Kikinde je najveća ravničarska golet odavde do Kazahstana, pa sove nemaju gde nego da se sjure u jedinu sačuvanu zonu drveća, a to je u centru grada.
Nego, stvar je u tome da ljudi čak dolaze iz inostranstva da vide sove, a ja se nešto nisam potrudio da ih razgledam. Zato sam iskoristio priliku kad su mi pre par nedelja u kratku posetu došli Valex i Peđa, pa smo turili fotoaparate na gotovs i zajedno iskušali sreću. I meni, domorocu Kikinde, kao i njima, bio je to prvi takav pokušaj. I uspeli smo: ovo je moj najbolji rad. A da li je ovo bila početnička sreća ili dobro iskorišćena prilika, znaću da vam kažem tek kad se ponovo uputim na susret sa kikindskim sovama utinama.