Orange days and purple nights
flying pastel coloured kites
and the flowers in your hair
scent the evening air
Pesma mi se svidela na prvo slušanje, a potraga za autorima se pretvorila u pravi engleski krimić u kojem je gotovo nemoguće složiti kockice iz sitnih delova.
Tražilica je uglavnom beskorisna kada joj se da zadatak da pronađe grupu Mother Nature. Pronalazi više njih sa ovim imenom, ali su sve to neki novi klinci. Iz snimka se jasno čuje da su ovde posredi neki hipici na halucinogenima kojima se priviđaju veverice, lešnici i ko zna šta još, pa pokušavam da suzim potragu na kraj šezdesetih. To je bilo njihovo vreme. Ali slaba vajda.
Već očajan, pokušavam da nešto o njima saznam pretražujući blogove specijalizovane za psihodeliju i folk jer na njima svačega zaboravljenog a zanimljivog može da se pronađe. I posle mnogo uzaludnog čitanja uspevam da iščeprkam barem nešto.
Ispostavilo se da sam celu priču promašio za nekoliko godina. Mother Nature su Englezi koji su prvi singl, a to je upravo ono što slušamo, objavili 1971. godine. Iako je sama pesma nastala tri godine ranije, čini mi se da su zakasnili da nastupe na tržištu.
Da je pesma “Orange Days & Purple Nights” izašla, recimo, 1967. godine, nesumnjivo bi bila hit. U to doba su ovako zvučali The Moody Blues, a sudeći po ovoj pesmi i B-strani singla na kome je objavljena, imali su sve predispozicije da budu uspešni: odličnog pevača koji me na momente podseća na Neila Younga, melodične pesme i složno, višeglasno pevanje koje nije bravurozno poput onoga što su isporučivali CSNY, ali nije ni daleko od toga.
Dobacili su do svog drugog singla i neslavno se ugasili.
Upućeni blogeri govore i o njihovom disku koji je objavljen za neku malu izdavačku kuću, ali njemu nisam uspeo da uđem u trag. Na njemu se nalaze njihove četiri objavljene pesme i gomila demo snimaka koje bih rado poslušao.
Strpljivo čekam, jer znam – kao i mnogo puta do sada – te pesme će me same pronaći.