Verujem da znate ko je Marc Almond. Ovaj vanserijski pevač je tokom duge i plodne karijere pokazao da je postmodernoj vokalnoj interpretaciji važnije dodati pamet nego belkanto. Da nije tako, njegov glas ne bi bio dovoljno ubedljiv. Da nije tako, Almond ne bi smeo (ili bi smeo, pa bi propao u pokušaju) da zahvati i neke veoma neobične muzičke materijale. Poput ovog.
(Originalni spot onemogućava ugradnju na stranice: pogledajte ga direktno na Cevki.)
A šta je ovo?
Ovo je elegija “Ždralovi” (Журавли), originalno napisana na avarskom jeziku 1968. godine, kada je dagestanski pesnik Rasul Gamzatov posetio memorijal žrtvama prvog nuklearnog udara u Hirošimi. Po ediktu drugova iz Centralnog komiteta, dežurni podobni pesnik Naum Grebnjov ju je prepevao na ruski i kao takva je ubrzo postala najpoznatija ruska balada o Drugom svetskom ratu.
Pesma je štampana u svakom mediju do kojeg je ruska propaganda u svetu mogla da dopre. Kada ju je pročitao pevač Mark Bernes (čovek je bio Rus jevrejskog porekla, a ne Amer, kao što ste možda na osnovu imena pomislili), prepoznao se u stihovima, jer je tad bolovao od raka pluća i odbrojavao sebi dane. Zamolio je svog prijatelja, kompozitora Jana Frenkela da napiše muziku, što je ovaj i učinio. Bernes je uspeo da snimi pesmu, navodno iz prvog pokušaja (za drugi verovatno ne bi imao snage), neznatnih mesec dana pred smrt.
A to je zvučalo ovako:
– * –
Sad ovde ide onaj filmski rez iz sepije u prepucane boje; skok iznosi oko 34 godine.
Uglavnom, ako zadržite Marca Almonda u zoni synth-pop muzike i njegovog matičnog benda Soft Cell, načinićete kardinalnu grešku, jer tog čoveka gone neki đavoli da stalno ide napred, a on pritom ruši granice žanrova i neprekidno dokazuje svoju izuzetnost. Cela generacija nikad ne bi saznala ko je Gene Pitney da Almond nije onako spektakularno rekonstruisao njegov hit iz šezdesetih “Something’s Gotten Hold on My Heart” kao duet koji nas je ostavio bez teksta.
Očigledno, Marc Almond je čovek koji je ovisnik o iskušenjima. Zato, valjda, nije ni čudno kad je 2000. godine iznajmio stan u Moskvi i započeo trogodišnji istraživački projekat Heart on Snow. Album sa 19 numera iz klasičnog repertoara romansi i narodnih pesama prepevanih sa ruskog jezika je objavljen oktobra 2003. Mnoge od pesama, izvedene u društvu vrhunskih umetnika iz Rusije, tada su prvi put prepevane na engleski. Almond je održao bezbroj koncerata po Rusiji i nekoliko po Evropi i bio je to sjajan uspeh.
Znao sam za taj projekat, mada priznajem da se nešto nisam otimao da ga pronađem i poslušam. A tek pre nekoliko dana, kad sam se spremao za pisanje ovog priloga, otkrio sam album za koji nisam znao: Almond je ponovio sličnu stvar na albumu Orpheus in Exile (2009), mada se ovog puta orijentisao na prepeve autorske muzike Vadima Kozina.
Stotinu stvari je Marc Almond preturio preko glave otkad je snimio “Storks” (Hm…. “Rode”; zašto ne ispade “Egrets” (Ždralovi), vrag će znati; nije mu valjda toliko smetao jedan slog; kasnije je predstavljao pesmu baš kao “The Cranes“). Godinu dana posle albuma Heart on Snow, doživeo je teške povrede pri padu sa motocikla u centru Londona, nakon čega je proveo nekoliko nedelja u komi. Od bekstva grobaru sa lopate se oporavljao tri godine, lagano i obazrivo obnavljajući naglo prekinutu karijeru. Osim nekoliko samostalnih albuma obrada, uključujući pomenuti omaž Kozinu, beše i autorske muzike koja je vredna pažnje.
Preko dvadeset solo albuma je Marc Almond naređao do danas. Dobija izuzetno povoljne kritike na svoj rad i ima priličan uticaj na sceni. Ne pokazuje znakove umora, srećom. Ako se ponovo ne skrši s motocikla, biće prilike da nas žestoko potrese svojom inteligentnom interpretacijom još koji put.