Ушне црве углавном избегавам, јер су досадни и сметају, брате. Осим кад се баш намести, и то наместим сам себи. Сокоћало које сам већ спомињао има ту особину да памти где је стало, и то у виду целих песама. Дакле ако се при гашењу мотора нашао негде у сред или пред крај неке песме, следећи пут та песма креће испочетка. Например, ова.
У ствари, не баш та, него студијски оригинал из 1975. Пошто сам све нешто ишао у набавку, ниједна вожња није потрајала свих десет ипо минута, па сам је тако чуо неколико пута заредом, никад до краја. Морао сам, по повратку кући, да нађем шта је то. Некако по сећању… мора да је Језда Урфа. И јесте. Те сам натакао слушке и одслушао и крај.
Сад једна мала опклада са собом (и кухињом) – да видимо колико ћу да се испромашујем. О бенду не знам ама баш ништа. Напросто сам некад давно чуо име, јер звучи блесаво, и записао у оџак да једног дана проверим шта је то Запа.
Прошла је деценија, па још једна, па… Тражећи у именику тетку из Калињинграда, натрчим на њих те оверим оба албума. Можда има још, ко ће то знати. Закључим да се ради о феноменалним зајебантима, где не само да не треба тражити неки смисао у стиховима, него ни у насловима (пун наслов овог гласи “Борис и његова 3 стиха укључујући и усмеривачи тока нису моја врећа”). Кога занима шта је песник хтео да каже, ево…
Али ти зајебанти су одлични композитори, фино слажу гласове, и… можда ми се на тренутке учинило да звуче као Павловљево куче, Да или Нежни џин, или још двадесетак прогресивних бендова из претходних година (ово је 1975, кад је читав жанр био клинички нокаутиран), но… оваква балада са жестоким ставовима (не политичким него оно музички са италијанским називима… а ко зна, ако неко прозре стихове можда је и политички) напросто мора да ми се увуче под кожу. Ко зна ко је ту на кога утицао, или су они напросто били под сопственим утицајем.
Е сад да видимо шта кажу књиге староставне. Па, нисам се нешто испромашивао. Ништа не каже о утицајима, дакле све што сам (мислио да) сам знао, се потврдило :). Јесте има само та два албума. И један уживо из 2004, зачудо звуче исто само боље, чудо.
А можда је ово најбољи некролог тим годинама… од бенда који је на поприште стигао мало касно, да ваљда превија ране и теши ожалошћене:
The migration has left only few
As the dragon has come into view;
And cascading from heavens above,
Came the wise men who preached only love.
And the scriptures must always make sense,
Over simple, the mind is too dense.
March onward, the soldier arrives…
March onward, biding his time…
March onward, losing his mind…
И не, не пишем ово да најурим ушног црва из главе. Напротив.