Tag: soul

Potrebno je da te neko voli

Dragocenosti se nalaze razbacane svuda oko nas. Samo ih treba pronaći.

Znate i sami da prčkajući po internetu možete da naletite na svakojake ljude. Moje možda najbizarnije iskustvo je bilo kada me je spopao tip iz Urugvaja koji je hteo da razmenimo malo muzike. Zanimao se za italijanske grupe, što me je poprilično iznenadilo s obzirom na to u kom delu sveta živi, a kada sam mu rekao da su to naše komšije, bojažljivo me je upitao da nemam nešto od jugoslovenske progresivne muzike jer ima album grupe Tako koji je licencno objavljen u Brazilu.

Samo što nisam pao sa stolice. Surprised smile

Imam ja još sličnih iskustava.

Nastavite sa čitanjem… “Potrebno je da te neko voli”

Nova ženska

Nije Motown jedina muzička fabrika koja je radila u Detroitu.

Preturajući po tavanima i podrumima uglavnom pronalazimo razne gluposti koje smo tamo odložili zlu ne trebalo. Većina tih stvari može odmah da odleti u kantu za đubre, ali ponešto je vredno i sačuvati – nikada ne znaš kada će da ti se vrate sećanja i sentimenti u trenucima kada u ruci držiš naizgled nevažnu stvar. U više navrata smo pisali o muzičkim draguljima koji su ostali zabeleženi na trakama odloženim daleko od očiju, a pretraživanje tavana je poslednjih godina uzelo maha.

Malo po malo, pojavi se neka nova kompilacija na kojoj se nađu neke davno zaboravljene pesme.

Nastavite sa čitanjem… “Nova ženska”

Preko 110. ulice

Iako je karijera Bobbyja Womacka bila na trenutke haotična, vreme je pokazalo da su njegove zasluge mnogo veće, a uticaj širi nego što se mislilo.

Onomad banem kod komšije u sitan sat. Čim mi je otvorio vrata stana, dočekala me je dobro poznata pesma Bobbyja Womacka. Odakle on da sluša njega kada je ljubitelj lakših nota, nije mi odmah bilo jasno. No, čim sam ušao u dnevnu sobu, video sam da počinje Tarantinov film Jackie Brown u kojem je današnja pesma iskorišćena da proprati špicu.

– Daj, pojačaj – insistirao sam.

– Kako da pojačam, znaš li koliko je sati?

Kako da ispratim muziku Bobbyja Womacka ako ne svira glasno? Rolling on the floor laughing

Nastavite sa čitanjem… “Preko 110. ulice”

Odvešću te tamo

One velike i prave pesme uvek se vraćaju.

Uprkos pozamašnom broju godina (82), Mavis Staples i dalje ne miruje. Ove godine je objavila dva albuma, jedan studijski i jedan uživo, koji su, sasvim očekivano, poslastica za svačije uši. No, oni su bili samo povod da se latim snimaka The Staples Singers, porodične manufakture čije sam pesme otkrivao i u njima uživao tokom sedamdesetih.

Malo biografskih podataka nije na odmet.

Nastavite sa čitanjem… “Odvešću te tamo”

Voz ljubavi

Zdrav razum nam govori da bi se svako ukrcao u voz ljubavi, no političari imaju neki drugi kojim nas voze po sopstvenom nahođenju.

Onomad, listajući The Guardian, slučajno sam naleteo na zanimljiv intervju. U njemu se Walter Williams i Eddie Levert prisećaju zvezdanih trenutaka njihove zajedničke karijere koja se proteže na šezdesetak godina i pominju veliku dilemu koju su imali: da li je vreme da raspuste grupu The O’Jays. Uprkos tome što izgledaju poprilično živahno za svoje godine (oko 77) komisijski su konstatovali da, parafraziram, “noge nam više nisu tako pokretljive, a kolena su počela da nam klecaju”, pa su rešili da snime poslednji, oproštajni album prigodnog naziva The Last Word (2019), koji uopšte nije slab.

Okupljena ekipa svojski se potrudila da zazvuči kao da je snimljen sedamdesetih, kada su The O’Jays, zajedno sa The Spinners bili jedna od najubedljivijih pevačkih grupa.

Nastavite sa čitanjem… “Voz ljubavi”

Ponoćni voz za Džordžiju

U potrazi za boljim životom spremni smo sve da učinimo. No, mnogi se gadno opeku na tom putu i vrate kući pognute glave.

Da bi neka pesma postala hit mora mnogo kockica da se slože i uklope. Na ovim stranicama ste čitali o velikom broju sjajnih numera koje nisu nikada ni primirisale top liste, a bilo je i takvih koje su postigle velike komercijalne uspehe, ali “na gurku” ili iz više izaludnih pokušaja. Generalno, neko pravilo ne postoji, već se se najćešće radi o pukoj sreći.

Biti na pravom mestu, sa pravim ljudima i u pravo vreme je čista slučajnost.

Nastavite sa čitanjem… “Ponoćni voz za Džordžiju”

Biće promena

Kada se 1963. godine Bob Dylan oglasio sa “Blowin’ in the Wind“, niko nije mogao da zamisli da će ova filozofska pesma o građanskim pravima postati veliki hit i izvršiti veliki uticaj na ogroman broj muzičara tokom šezdesetih, a i u narednim decenijama. Crna populacija, kojoj u to vreme nije bilo ni malo lako, prosto nije mogla da zamisli da o temi koja ih je žuljala peva belac. Sudeći prema biografu Sama Cookea, ona je bila okidač da on napiše “odgovor” na nju iz sopstvene perspektive.

I na taj način uđe u legendu.

Nastavite sa čitanjem… “Biće promena”

Bakine ruke

Uloga bake u životu svakog deteta može da bude neprocenjiva. Naravno, pod uslovom da nije nadžak-baba, pa sa njom ima više problema nego koristi. Moja, po majci, bila je fenomenalna i u njenom društvu sam proveo veći deo života. Ona me je naučila esencijalnim stvarima (jer su roditelji veći deo dana radili), strpljivo ispunjavala sve moje hirove, vodila me redovno u bioskop još u predškolskom uzrastu, smišljala muftakise (njen izraz za ono što smo zajednički činili, a da roditelji ne znaju) i kupila mi je prvi gramofon i ploču.

Imalo bi još štošta da se ispriča o njoj…

Sličan odnos sa svojom bakom imao je i Bill Withers, a svoju ljubav prema njoj je pretočio u pesmu “Grandma’s Hands“, svoj prvi uspešni singl.

Nastavite sa čitanjem… “Bakine ruke”