Danas slušamo najvažniju pojedinu numeru koju su Bitlsi snimili: A Day in a Life je pesma kakvu autori mogu da napišu jednom u životu. Lennon svakako nikad nije napisao išta jače od ovoga.
Šteta što odsekoše kodu na kraju, ali šta da se radi. Nadam se da imate album Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band: poslušajte ovu pesmu ponovo u kontekstu celog albuma. I tu kodu. Nije to koda samo za pesmu i, uostalom, za taj album. Bila je to koda jednog nevinog vremena kojeg više nema.
kako ono beše… Mekartijevo dete krenulo u školu, pa mu došli drugari kući. “radili smo Sgt Pepper’s na muzičkom (???, prim. mene zbunj.), super ste smislili ono na kraju!”, hvale deca Pola. A on odgovara “Ali mi ništa nismo snimili!” I šta sad?
MekartNi 😀 To jest, ja velim “MAkartni”
I šta sad? Misliš na onu kodu s kraja numere? To je svakako produkcijski štos koji je George Martin osmislio, a koji su Bitlsi odobrili. Nemoj da zaboraviš da su oni bili u prilici da angažuju drugog producenta, ali drugi bolji nije postojao.
I najzad, trojica od četvorice Bitlsa učestvuju u tom akordu i Makartni može da priča šta god želi. Mnogo je kreativne energije potrošeno na taj album u svakom mogućem smislu i nije čudno ako se svima smučilo posle nekog vremena. Album “The Beatles”, koji je usledio dogodine, nagoveštava raspad koncepcije, jer homogenom stvaranju je došao kraj. O tome bi moglo da se priča mnogo.
I šta sad, veliš. I sad možemo svašta. Recimo, da čujemo “When I’m Sixty-Four” ili, još bolje, “Fixing a Hole” 😉
nisam ja protiv ni difuznog stvaranja, može i everybody’s got something to hide except me and my monkey 🙂
Zanimljiva rasprava o 4000 rupa iz teksta pesme se nalazi na http://www.guardian.co.uk/notesandqueries/query/0,5753,-20318,00.html, a dovitljivi navijači FK Blekbern Rovers su svoj časopis krstili “4000 Holes” 🙂