Pre tačno 112 godina, rođen je Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih književnika dvadesetog veka. U to ime, Google je obelodanio prikladni doodle.
Borhes je jedan od mojih junaka literature. Što bi rekli, “drugovi Markes i Borkes” su među najzaslužnijim što sam osamdesete proveo čitajući mnogo dobrih knjiga. Čitao bih i danas sa istim žarom, ali još nisam dosegao sposobnost organizacije života. Ključ je, izgleda, u tome što sam tih godina živeo na belom hlebu, a danas moram da se borim. Ali, da ne skrećem pažnju na sebe i svoje probleme povodom čitanja…
Volite li Borhesa?
Pitanje, pretpostavljam, ima smisla postaviti samo onima koji nisu mnogo mlađi od mene ili onima koji su stariji. Generacija moje Ane možda i ne zna ko je Borhes. Ostao sam zapanjen: pogledajte koliko je bolno različit obim sadržaja članaka o Borhesu na engleskom i na srpskom. I zamislite se: zašto je to tako?…
Godine prolaze, a ja gledam kako ljubitelji dobre knjige u mladoj generaciji postaju retki kao pande. Ne vredi mi da kukam nad onim što država (ne) preduzima tim povodom, jer će se ispoljiti pojava šupljeg kao bitnog, trivijalnog kao misaonog i lažnog kao pravog. A to su mnogo veći problemi… Čak i u odnosu na činjenicu da danas čitaju samo oni koji ne moraju da brinu za svoju egzistenciju i koji, istovremeno, imaju kulturu težnje ka stalnim obrazovanjem. A takvih je ovde tako jebeno malo da mi uopšte nije jasno kako biblioteke uopšte opstaju. Verovatno po inerciji, božemesakloni.
Ti reče da je ceo avgust uprogramiran. 😉
Hmmmm… Možda zato što onaj ko uređuje srpski deo Vikipedije nije ni čuo za Borhesa. Mada na Vikipediji i za neke pojmove koji su nama bliži, engleski tekstovi su obimniji. 🙁
Sećam se vremena kada sam tri knjige čitao u isto vreme (ne u istom trenutku, naravno). 😉 A onda sam počeo ozbiljnije da studiram… :
Sad se ne sećam vremena koju sam knjigu skoro čitao (a da nije stručna/profesionalna literatura). Ah, da – “Šta da očekujete u drugoj i trećoj godini”… 😉
Teško da mogu da se stavim u kožu današnjeg deteta koje bi htelo da pročita nešto što nije obavezna školska lektira. Šta da radi? Ode u knjižaru i kupi knjigu? Koliko mu džeparca treba za to, a koliko za sat vremena u Internet-kafeu na fb-u? Ako je pak uporno i baš hoće knjigu, od silnog šareniša teško da može da se odluči. Gomila je knjiga koje se prodaju na osnovu dizajna korica i/ili gde je ime autora ispisano većim slovima od imena knjige.