Elrond pregleda mačeve i čita rune. Bilbo objavljuje posedovanje Prstena. Gandalf odlazi. Elrondov savet.
Lica: Elrond, Gandalf, Torin, Bilbo, Gloin, ostali patuljci
(Patuljci sede okupljeni. Stoje Elrond, Gandalf, Torin i Bilbo)
ELROND: Drago mi je da je neko konačno došao glave tim džinovima. Pravili su mnogo nevolje stanovnicima okolnih sela. Pokažite mi mačeve koje ste uzeli od njih.
GANDALF: Ovo je, zacelo, jedan plemenit mač.
ELROND: Da, ovo je Glamdring, Malj za neprijatelja. Njega je u davnini nosio kralj Gondolina. Dobro ga čuvaj, Gandalfe!
TORIN: A na ovom maču su ispisane neke rune.
ELROND: Da, ovo je Orkrist, Cepač bauka, takođe stari i poznat mač. Neka te dobro služi!
TORIN: Čast mi je nositi ovakav mač. I neka doživim što skorije da ponovo cepa bauke!
BILBO: Ja sam od divova uzeo i ovaj mač, koji je doduše bio njihov perorez, ali je meni sasvim dobar kao mač.
ELROND: Nažalost, gospodine Bagins, na njemu nema nikakvih runa. Ali, to je mač koji svetli kada se približe bauci.
BILBO: Meni će biti sasvim dobar. Zvaću ga Žalac.
ELROND: Sada je mesečina. Vreme je za čitanje runa. Torine, otvori mapu.
(Razgledaju mapu. Patuljci ustaju i gledaju.)
BILBO: Mesečeva slova?
TORIN: Ta slova su izmislili patuljci, a beležili su ih srebrnim perom.
ELROND: Tačno. Ova slova se mogu videti samo kada Mesec sija iza njih.
TORIN: Šta piše?
ELROND (čita polako): Budite kraj sivog kamena… kad drozd zakuca… i poslednji zrak zalazećeg sunca… na Durindan… osvetliće ključaonicu…
TORIN: Durindan! Prvi dan Nove godine patuljaka! On pada na dan poslednjeg punog meseca na pragu zime. Moramo da požurimo! Elronde, piše li još nešto?
ELROND: Ništa vidljivo na ovom mesecu, samo beleška o ključaonici. A sada, Bilbo, ispričaj nam o svom susretu sa Golumom.
BILBO (priča pomalo smeteno): Naišao sam na to odvratno stvorenje… i on, on je hteo da me pojede! Onda smo igrali igru zagonetanja i ja sam pobedio! A onda sam mu umakao, jer je ipak hteo da me pojede, i možda nikada ne bih uspeo da nisam bio nevidljiv… ups! (shvatio je da je odao postojanje prstena)
ELROND (iznenađeno): Nevidljiv?
GANDALF: Nevidljiv?
PATULJCI (uglas): Nevidljiv???
BILBO: Da, znate, ovaj… ja sam pronašao jedan prsten, a od Goluma sam saznao da se od njega postaje nevidljiv.
ELROND: Ako je to prsten na koji ja mislim, onda je to veoma opasan prsten. Njegove moći su zle i opasne!
GLOIN: A naš Obijač tako! Ukrao čarobni prsten i nikome ni reči! Lepo, bogami! Daj prsten!
TORIN: Stanite! Taj prsten ne pripada našem blagu. Mislim da je to lična stvar gospodina Baginsa. Ono što nije naše mi ne diramo i ne polažemo pravo na to.
GANDALF: Samo bih opomenuo gospodina Baginsa da bude veoma oprezan sa tim prstenom.
BILBO: Biću oprezan, ali ga ne dam nikom!
ELROND: Čuvaj prsten pažljivo, ali nemoj često da ga koristiš. Ako ti bude težak, predaj ga Gandalfu.
GANDALF: Ne! Nemam želju da posedujem taj prsten. A govorim zato što ćete nastaviti put bez mene.
PATULJCI (iznenađeno): Šta? Kako? Zašto? (sveopšta graja)
TORIN: Tišina! (pauza dok ućute)Kako to misliš, Gandalfe? Zar sad da nas ostaviš na cedilu?
GANDALF: Ja vas ne ostavljam na cedilu, već polazim tamo gde sam više potreban. Doveo sam vas do Elronda, on će vas dobro uputiti.
TORIN: Ali, još je mnogo opasnosti pred nama, koje su možda i veće od dosadašnjih. Treba nam tvoja pomoć!
GANDALF: Učinite i sami nešto za svoje blago. Možda ćemo se sresti ponovo, ko zna? Naravno, to najviše zavisi od vaše sreće i vašeg razuma. Zar ovo nije vaša pustolovina? Zbogom!
(Odlazi, a patuljci ćutke gledaju za njim)
ELROND: Ne klonite duhom! Daću vam savet za put kroz Mrku šumu. Idite pravo putem i ne skrećite sa njega ni iz kojih razloga. Naići ćete na jedan potok, crn i brz. I njega ne smete piti niti se kupati u njemu, jer je začaran. I nemojte se petljati sa vilenjacima Mrke šume. Sada pođite i neka vas sreća prati! Upamtite: samo pravo, pravo!
(Patuljci i Bilbo odlaze)
Nastaviće se…