Hej Džo, jesi šenuo, kuda si to s pištoljom krenuo?
Pesma posvećena tipu koji impulsivno rešava bračne probleme, postala je rok standard zahvaljujući mnogim vrsnim muzičarima, a tome je verovatno najviše doprineo Džimi Hendriks. Još uvek nerešeno pitanje autorstva ovog popularnog “komada” ostavlja sumnju u kategorizaciju, ako je kategorizacija uopšte moguća, niti bi to trebalo mnogo da nas zanima. Nadam se da će ovo pročitati oni koji bi mogli da rasvetle razloge popularnosti numere “Hey Joe”. Ja prilažem jedan – jednostavnost. C, G, D, A, E.
Prošarajte malo, izaberite verziju koja vam je po ukusu, a ja vam nudim nekoliko mogućih tragova za dalja istraživanja. Jel’ to OK?
Ovako je pesma zvučala pre Hendriksa, u verziji grupe The Leaves:
Onda je tu stvar obradio opaki levoruki brka sa “naopakim” stratokasterom:
Bilo je i ovakvih…
… teško je odoleti i ovome…
… pa kada se iskusni svirci nađu na jednom mestu bude i ovako…
… a oni koji se mole Hendriksu uživaju i u ovome…
… a može to i malo mirnije…
… a i ovako, prepevano, osavremenjeno, dorađeno…
… i obrađeno…
… i još obrađenije…
… a ostale verzije pronađite sami ukoliko to želite.
Pokušavao sam da proverim informaciju koju sam imao jer sam se kritički odnosio prema onom što piše na Vikipediji. Dakle, i posle jednog teksta u časopisu Uncut, bio sam siguran da je tačna informacija o autorstvu koje drži Billy Roberts. On je zaštitio tu pesmu 1962. Snimak se pojavio i iskopao sam ga boktepitagde, ne sećam se više gde. Posle se pojavilo i na jutjubu.
Ja to danas smatram matičnom verzijom pesme.
Код ове песме, као и доброг дела блуза, се појављује синдром искривљеног погледа… отприлике као што се читав један кримић може вртети око једног убиства, а нико ни не примећује да је током потоњег обрачуна банди изгинуло њих десетак. За та потоња убиства се нико не трза, ама ни колико за паркирана кола уништена током полицијске јурњаве.
И тако имамо типа који је упуцао рибу јер је шврљала по граду с неким другим. И шта је онда главни проблем? Куд ће он сад, наравно, неће ваљда на робију. Но, у култури где се љубавница зове час бебом час мамом, ни не очекујем да ми било шта буде јасно.
Иначе, моје омиљене верзије ове песме (а накупио сам четрдесетак), су неки Бразилци, Рапа е Ото, те пештанска група Хобо. Португалски не капирам јер је пребрзо, ал’ мађарски је преведен до скроз: “hova méz a fegyverrel a kezedben”.