Ostadoh vam dužan razrešenje priče od pre dva dana: šta bi sa preostale dve knjige; vijanje sa poštarom je dalo poseban začin tome.
Kao što sam vam već ispričao uz fotku dana za 13. februar, u ponedeljak mi je stigla knjiga iz Engleske. A trebalo je da stignu tri (1, 2, 3). Pitao sam se da li će preostale dve stići sutradan i da li će one opet završiti u snegu ili možda čak zakačene u kapiju, na izvol’te svakom prolazniku…
Da, knjige su došle, ali poštar nije imao satisfakciju da pokuša neko oštećivanje: Jasna i Ana su krenule od kuće i na kapiji se srele sa poštarom, koji im je samo šušnuo knjige u ruke i produžio dalje (inače, vide se prvi put, ali kreletu nije smetalo da im da knjige…).
Juče nisam stigao da se pozabavim dokumentovanjem radi kasnijeg prisećanja, pa to činim sa danom zakašnjenja.
Kompozicija je trivijalna, a sadržaj je prosti dokument, pa nemojte misliti da hoću da se kitim tuđim perjem. Dao sam sebi za pravo da to bude tako; šta mislim i kako se odnosim prema žutom pravougaoniku, to valjda zna svako ko pohodi Suštinu pasijansa.
Uglavnom, kućna biblioteka nam je sada bogatija za tri prekrasne knjige u izdanju National Geographica – kolekcije fotografija koje možete gledati satima i danima, a da vam ne dosade. Pride, knjige su u simpatičnom formatu 172×153 mm, “polovče” u odnosu na dimenzije enciklopedija, pa se njima lako barata iako su tvrdo ukoričene. Odlikuje ih vrhunska oprema i visokokvalitetna štampa – taj sadržaj ne zaslužuje ništa manje – pa je pravo uživanje listati ih.
Do sada sam stigao samo da letimično prelistam prvopristiglu knjigu, a druge dve tek ad hoc, provodeći po nekoliko minuta sa njima. Držim ih pri ruci, pa nekoliko puta na dan zavirim u neku od njih.
Mišn irelevant, ali s obzirom na to da sam dve od te tri knjige odavno želeo za sebe (a treću nisam poznavao pre kupovine), možemo reći da je stori akomplišd. 