Dva motiva stopljena u jedan rezultat: eto meni zabave za nekoliko dana…
I kao što juče pomenuh, monohromatska fotografija je tema koja me toliko intrigira da se neću baš tako lako smiriti. Na monohromatskom filmu i fotografiji sam odrastao, a mogao bih da se vratim toj temi baš onako kako sam i počeo – istražujući oblike i kompozicije.
U međuvremenu, Pura Moca je okačio na fejZbuk jednu svoju fotku, monohromatski makro jedne pohabane kockice za igru. Ne budi lenj, odlučim da zdipim motiv i da se poigram malo na tu temu.
Sesija je potrajala, a posle dvadesetak ekspozicija sam shvatio da bi noćas trebalo i malo spavati, jer sutra je radni dan… I ako, malo po malo, dođoh do ove scene:
Ova kocka nije arčena kao Pura Mocina, ali joj ima oho-ho godina (cela garnitura za jamb je tu, u korpici na mom stolu). Gradaciju pozadine sam izveo usmerenim osvetljavanjem kroz žuti papir, a prednje svetlo sam dobio ručnom baterijskom lampom.
Primetićete da je donja desna zona strane od petice mutna. To nisam primetio na vreme tokom slikanja, a fotku nisam hteo da odbacim. Elem, primakao sam objektiv preblizu kocki, pa je ograničena dubinska oštrina ispala baš ograničena; zona fokusa je bila na suprotnoj zoni te strane kocke. To bi moglo da se reši blagim udaljavanjem i zumiranjem, nego moj G6 ima feler pri zumiranju, pa to nisam učinio. Fotka ostaje meni kao upozorenje, a vama kao škola da pazite na odstojanja kada pravite makroe i na zone koje moraju da ostanu u potpunom fokusu, kao što je to ovde morala da ostane cela stranica od petice.
Kako god, atmosfera na fotki mi je po volji. Mišn akomplišd. 