Serija “jedna na dan” ulazi u svoj poslednji mesec u duhu pesme “crno-bijeli svijet”. Jedino što ja ne priznajem taj termin dok se ne spustimo do zone od dve boje u oznakama RGB(0,0,0) i RGB(255,255,255)…
Dan je bio kao poručen za trčanje uzduž i popreko… Lažem: morao sam. Amburator je crk’o i morao sam da se izujem nehigijenski mnogo para za novi. Šta se tu sve dešavalo, nije baš za priču, uglavnom sad imam višak delova. I trčeći tako tamo-amo uz Marinkovu pomoć, zateknem se na ulici blizu centra, gde nisam mogao da odolim, a da ne opaučim par fotki ograđenog trotoara. U kikindskoj opštini su svi toliko zauzeti vrednim radom da nema nikog ko bi bio sposoban da obori ledenice sa strehe. A ja sam gledao u te tužne boje koje se, kao, protežu ulicom u svim smerovima, pa sam pomislio da bi to bio materijal pikladan za seriju monohromatskih.
Makro na čvoru je pomogao da zamrljam pozadinu; igrao sam se opcijama serije preseta koji simuliraju razne filmove i foto-papire iz sveta bez boje. Prava kombinacija se namestila sama od sebe. Kako god, to je to što sam hteo da dobijem. Mišn akomplišd. 