Izviđanje se pretvorilo u foto-eksperiment…
I krene tako Marinko sa mnom da lovimo zlatni sat. Krenuli smo malo kasnije nego što to ima smisla, ali smo uspeli da uhvatimo ponešto. A kad je Sunce zašlo, otišli smo u izviđanje na mesto na putu za Mokrin koje sam već mentalno obeležio kao vrlo zgodno za jednu dužu foto-sesiju. Pretpostavljajući da sam odocnio da napravim neke suvisle fotke, samo sam okidao scene u nameri da napravim vizuelnu belešku primerenu za pravljenje plana o budućoj sesiji. Međutim, nekoliko scena se otelo i na kraju su prevazišle “pravu” sesiju. Tako bi i sa ovom fotkom:
Hvatanje silueta je tehnika koju sam odavno apsolvirao; trik je u tome da se merenje svetla razdvoji od merenja fokusa, za šta postoji tehnika u svakom iole ozbiljnom fotoaparatu (još je moj prastari Canon G2 imao tu opciju). Odavno imam zamisao da uhvatim neku naftnu crpku protiv neba u plamenu. Nisam se nadao da ću to uspeti tokom večerašnjeg izviđanja. Eto, desilo se. Doduše, rezultati koje dobijam nužno moraju da budu podvrgnuti obradi, jer nemam (niti znam kad ću imati ) ND grad filter, staklo koje služi da se samo nebo na pejzažnoj sceni zatamni. Istina, kad se radi o siluetama, tada mogu da premerim samo nebo, pa da podesim ekspoziciju za lokalizovano svetlo.
Presuda: mišn akomplišd. 
Čak, prevazišao sam očekivanje, jer se preko dvadeset minuta posle zalaska Sunca nisam nadao da ću uhvatiti nebo koje još uvek daje dovoljno svetla. Priliku sam iskoristio, ovog puta ne žureći u odlučivanju, što je uspeh za sebe. Sad znam kakav je potencijal tog mesta; samo treba da dočekam neko još dramatičnije nebo.
Dobro je. Idemo dalje.
Slika koja prija očima. Mirna, bez pokreta, a dinamičnih boja.
Mada, prateći središnje crvenilo izgleda kao da bočni plamen vija i tek doseže glavnog junaka, negde u zoni dima.
E, sad “crpka”… Neka bude tako, ali vuče na komšijski jezik, koliko god da je kod nas odomaćeni naziv “pumpa” ukraden iz engleskog.
I ona je ipak, samo deo kompletne skalamerije. Od jednog koji ima mnogo više neposrednih kontakata sa istim sam čuo “specijalizovani” izraz za ovaj objekt: kačaljka!
Šta god to značilo…
Sa istim?
Dragi moj ZZ, reč “isti” nije zamenica.
Gde zaboravih na kačaljku… a lepo si mi ispričao…
Is tea jeah q…
ne, nije …
Get it?
Got it.
Good.
Идем ја тако тражим кафану, и нигде нема док нисам дошао до главне улице, а тамо шест истих, све различите.
А шта ако исте нису биле исте, него само једнаке, или сличне?
Свеједно, и даље су исте биле различите.
Јасно? Ни мени.
Komšija, lakše malo. Počeo si da se svađaš sam sa sobom.
Hm… Zapravo, prepireš se sa istim.
Ма јок, све је то у добром расположењу, него ме повукло да разрадим тему. Па кад сам кликнуо да пошаљем, оно исто такво није хтело да стане но ме вуче даље. Увек има још.
Tisunackrasni!
Sunac krasni je bio upravo zašao. Zlatni sat je ostao potrošen na nekom drugom mestu. Ova se desila preko svake nade. I to iz ruke.
Pogledaj veliku.