Da se vratim malo tabletop fotografiji. Ovog puta kroz prizmu nekih alatki koje mi zadržavaju interesovanje…
Dakle, dao sam sebi reč da se neću više zavitlavati sa HDR fotografijom dok god ne budem imao realnu potrebu da spasem situaciju. Sve želim da presečem stvar nekim “kućnim” radom – baš mi se nije dalo napolje, pa to ti je – i pogled mi pade na omiljeni rekvizit…
Aparat na tronožac, daljinski okidač, makro sočivo na objektiv, svetiljka iz ruke… A onda, daj da probam Silver Efex Pro… I tako u samo par koraka ispade šta ispade:
Đavo će ga znati zašto to biva, ali kako uklonim boje, tako zrno dodato slici postaje zanimljivije. Teško mi je da odolim: od pet izabranih fotki sa sesije, samo jedna nekako radi bez prenaglašenog rastera – ostale skoro nikako. Stvar vredna istraživanja! A pošto planiram da se zadržim malo na planu monohromatske fotografije, pozabaviću se i tim pitanjem.
Ovu strukturu svetla sam pravio mrdajući baterijsku lampu tokom ekspozicije; zaboravio sam da bi bilo pametnije napasti spreda i zato je prednji kraj lokomotive ostao u mraku. To je greška.
Presuda: mišn akomplišd, ali zamalo da padne. 
Ako se već zabavljam kreiranjem mikro-imitacije studija, možda ne bi bilo loše da barem poštujem pravila osvetljavanja objekata. Moraću da smislim neko široko “studijsko” svetlo, da posluži kao ambijentalno osvetljenje.
Eto meni nove zabave.