Ova pesma me progoni već danima, nemam pojma zašto. Ne pravim pitanje, voleo sam je kad je bila vrući hit, volim je i danas jednako, nego reko’ daj da je čujemo kako treba. I to verziju odsviranu u dahu.
Glasnije, molim!
Slatka mladost. Slatke tinejdžerske godine. Uh, da mi je vratiti se tamo bar na dan.
Ovu stvar smatram najengleskijom američkom pesmom druge polovine sedamdesetih. Nije ni čudno: oduvek su engleski muzičari, naturalizovani u Americi, tvrdili da se u Los Anđelesu osećaju kao kod kuće. Međutim, bilo je neobično da baš ovakva stvar preuzme tron te 1979. godine na američkoj, a potom i mnogim drugim svetskim top-listama.
Bešga, bile su to godine kad je bilo gotovo nemoguće pohvatati ko je na koga uticao: punk koji se rodio u klubu CBGB u Njujorku nije bio isto što i punk koji nastao u londonskim underground ćumezima. New wave se iskristalisao kao forma naklonjena popu, uz čestit otklon od kič-predložaka. Oštra gitarska muzika, besprekorno radiofonična, zauzela je svoje mesto na prečac. Gabarit popularnosti koji je imala pesma “My Sharona” na američkoj rock sceni nije viđen još od vremena kad se Elvis tesno zakopčavao. Imati prvi singl na godišnjoj Billboardovoj listi je nešto što ne može da se namesti: ili jesi ili nisi car. The Knack su bili carevi, doduše tek sa par malih hitova i jednim planetarnim uspehom…
Doug Fieger, frontmen grupe, proživeo je svoje poslednje godine boreći se sa najstrašnijom bolešću; najzad joj je podlegao februara 2010. godine; prerano za čestitog čoveka da ode. Ostalo je zabeleženo: Sharona Alperin, koja se udala za drugog iako je dobila pesmu koju je ceo svet pevao, ostala je veran prijatelj. Često je bila uz Douga tih zlih dana…