Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo jedna zanimljivi amalgam kakav su samo devedesete mogle da proizvedu: Natalie Merchant, uživo 1995.
Za Natalie Merchant znam od vremena kad sam bacio uvo na 10,000 Maniacs, a beše to toliko davno da sam zaboravio šta sam čuo… Ponekad je Bill pusti na Radio Paradise i to je sve. Ne pomera me osobito. Ali, ovog puta postoji pouka, pa sam morao da potegnem ovu prangiju kao podlogu jedne pričice…
…tada to izađe na skup hobi. Pogledaj ovo.
Aj’ dok su pravili modelčiće. Aj’ kad su počeli da prave verne modele pravih aviona. Boktemazo, pa sad imaju i mlazne avione!
(Kmeeee! ‘Oću onaj objektiv sa 2:47!…)
Kako to obično biva, morao sam da zavirim ima li još čega u tom paketu…
Znam, ovo je već postalo manir; vraćam se sesiji za koju sam već objavio da nema više ničeg vrednog. Reč je (i) o tome da malčice ekonomišem sa prostorom za skladištenje, pa gledam da li ću sačuvat ili izbrisati ono što nije u uskoj slekciji, a nije ni eksplicitni škart. Ponekad se pitam da li se isplati zadržati tri gigabajta RAW fotki i radnog TIFF materijala samo da bih imao čemu da se vratim. Tema za razmišljanje: ali nekim fotkama se vraćam.
U večernjoj sesiji u subotu, gde objavih “onu jednu“, iz ruke sam napravio još jedan pokušaj za koji mi treba više resursa i strpljenja (i vratiću se toj temi!), a reč je o fotki koju sam odavno zamislio. Ne mogu da odolim: evo izabrane obrade, od četiri kandidata:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (310): 3. februar 2013.”