Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tek je kraj februara, a već je jasno čiji rad će biti album godine…
Što rekoše u časopisu Q: mi sada živimo u eri Davida Bowiea. Novi album je najavljen ni iz čega, kad smo već izgubili nadu da će se čovek ikad više baviti muzikom. A on je potajno radio sa najvernijim saradnicima već dve godine; upravo zahvaljujući toj vernosti, ništa se nije saznalo. Posle melanholične pesme “Where Are We Now“, preksinoć je objavljen još jedan singl sa albuma The Next Day, koji nam dolazi kroz dve nedelje…
…’Oću i ja malo!
Ako mi ikada bude zatrebao PR menadžer za Suštinu pasijansa, sad znam da postoji neko kome mogu da se obratim.
Kao da sam predosetio loš dan napolju, sesiju sam izveo dan ranije…
Ponekad valja investirati u sutra. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog kiše koja po ceo dan ubija raspoloženje. Imao sam čime da se bavim, uglavnom. A ovog puta, reč je o vraćanju na jedno staro mesto, neposredno pre kiše, u nameri da uhvatim drugačiji senzibilitet nego onomad. Baš gledam: ono je bio 9. april, šest nedelja ispred po datumu… A sad, u poslednjem mesecu kalendarske zime, to mesto izgleda ovako:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (333): 26. februar 2013.”