Kad presaviješ tabak

Odavno nismo gledali kakvih novosti ima na planu animiranog filma.

Kako je malo potrebno za osmeh. Kako je malo dovoljno za sreću.

Savršeno.

Jedna na dan (306): 30. januar 2013.

Drogeraška.

Kao osvedočeni bivši narkoman (odsek za kofeinske napitke), i dalje imam povremenih apstinencijalnih problema kada je reč o kafi. Dok je Marinko samo meračio svoj produženi espreso i u vazduhu brojao zrnca šećera koja će dopustiti da mu zagade okrepljujući napitak, ja sam svoj već istresao u sebe i razmišljao da li da naručim još jedan. Sledeći espreso nisam naručio, ali sam morao da zabeležim taj tihi trenutak neposredno nakon iskazane drogeraške alavosti.

Jedna na dan, 30. januar 2013: Apstinencijalna kriza

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (306): 30. januar 2013.”

Na visokim potpeticama

A sad poslastica, ovog puta iz muzičke niše koju najviše volim: progresivni rock Ostrva s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih. A u toj zoni se znalo ko su pravi, veliki majstori. Berba 1971. beše zanimljiva u istoriji tog žanra. A jedan od naslova koji su obeležili tu godinu bio je i Low Spark of High Heeled Boys grupe Traffic. Ako niste slušali taj album, baš šteta, ali nikad nije kasno da ispravite taj propust. Hajde da čujemo živu izvedbu naslovne numere iz 1972. godine; ako se ne varam, ovo je jedini sačuvani video-zapis iz te faze rada grupe i to ga čini posebno vrednim.

Nego, da li ste primetili nešto?

Nastavite sa čitanjem… “Na visokim potpeticama”

Od poštanske markice do CD-a

Ni mi, Srbi, nismo imuni na “navlačenje” povijesti istorije na svoju vodenicu. Al’ to je već poznata izreka o oku, trnu i balvanu.

kulturno-istorijski spomenik, je l' te? Ima tome nemali broj godina kad sam duže vreme bio prilično ogorčen i jalovo besan saznanjem da Pošta Srbije ne želi da pošalje moju razglednicu dok uz poštansku markicu ne doplatim iznos od osam dinara za Hram Svetog Save. Majku mu, ne želim da sponzorišem zidanje skadra Hrama. Hoću da pošaljem razglednicu. Neće moći bez “dobrovoljnog sponzorstva” reče ljubazna šalteruša, te podlegoh uceni. Nema veze što sam ateista agnostik, ovaj hram, odnosno Hram je (je l’ te?) kulturni, a ne verski spomenik, jer Rastko Nemanjić, poznatiji kao Sveti Sava nije bio (samo) crkvena ličnost.

Nastavite sa čitanjem… “Od poštanske markice do CD-a”

Minijaturni aerodrom…

…I to sve sa poletanjem i sletanjem aviona. Pogledajte bar malo.

Ova instalacija je deo sistema Miniature Wunderland, koji se nalazi u Hamburgu, na istom mestu gde i najveći model železnice na svetu, o kome smo odavno pisali na Suštini pasijansa.

Moj lični favorit: sletanje u “večernjim časovima”. A ako ste željni preterivanja, na raspolaganju je i drugi deo video-zapisa sa ovog mesta.

Bezbedni od zla

Još jedan proizvod bristolske kuhinje…

Kao i juče pomenuti Portishead, i Massive Attack su imali istog mecenu: Neneh Cherry. Pored toga što im je plaćala sve troškove, ona je bila ta koja je, po rečima jednog od članova: “…šutnula naše lenje guzice i uterala nas u studio”. Probe su se izvodile u sobi njenih klinaca, a rezultat je Blue Lines.

Album, koji se generalno smatra prvim studijskim delom trip hop žanra, doživeo je planetarni uspeh i dospeo na mnoge liste najboljih albuma (između ostalih i 395. mesto na listi 500 najboljih albuma po izboru časopisa “Rolling Stone”). Najzapaženiji singl odatle bio je “Unfinished Sympathy“, no danas smo se ipak odlučili za uvodnu pesmu – ako vam se njeni taktovi učine poznati, to je zato što je kompletna ritam sekcija maznuta iz Cobhamovog “Stratusa”, a ima i elemenata Hancockovog “Chameleona”.