Odavno se kanim da okačim ovu stvar. Reč je o jednom od najboljih gitarskih radova koje je progressive rock iznedrio onih plodnih godina, ranih sedamdesetih. Slušaj glasno i posebno obrati pažnju na cirkus koji počinje negde na 6:12.
Jeste, dobro ste videli: basista je travestit. Ali nas zanima samo to što on vrlo dobro radi svoj posao. A čovek sa crnom Fernandes gitarom u rukama je Steve Hackett, jedan od najvećih poeta među gitaristima progresivne muzike Engleske, ako ne i najveći. Numera “Firth of Fifth°“, koju je potpisala petorka koja je te 1973. godine sačinjavala grupu Genesis, matično je zabeležena na albumu Selling England by the Pound, remek-delu grupe koje je imalo peh da se pojavi iste godine kad i The Dark Side of the Moon, magnum opus grupe Pink Floyd. No, nije prošlo bez slave.
A kada od 6:52 krene onaj delay sa razrešenjem u frazi na 7:02, ja se naježim. Petsto puta ću čuti stvar i petsto puta ću se naježiti. Jače je od mene. A onda, kad onaj ošine bas-pedalu na 7:24, pretvorim se u tečnost i prospem svuda.
Ako ikako možete, obezbedite sebi priliku da čujete ceo album Selling England by the Pound u hi-fi uslovima; hifilističari starije generacije (oni koji slušaju muziku, a ne opremu) imaju taj album, budite sigurni. E, kad čujete ovo na dobroj audio-litraži, zapitaćete se čemu uopšte služe neki popularni fahovi muzike. Bogu hvala što postoji ovakva muzika.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
________
° Naziv numere je igra reči: u Škotskoj postoji tesnac (firth) u estuaru reke Forth, što je ime koje asocira na redni broj fourth. Dvostepena zajebancija Petera Gabriela…