Danas se prisećam hitića iz doba singlića, iz vremena kad je sve bilo dovoljno naivno da bi smelo da se izrazi u deminutivčićima. Grupa Shocking Blue je prototipčić takve muzičice: ovaj holandski bend je imao svojih pet minuta (tačnije: tri minuta) te 1969. godine.
I minimalistički spotić je u duhu deminutiva. Zapravo, do ovog video-zapisa sam došao nakon gledanja spota očigledno snimljenog na istom mestu, mada godinu dana kasnije: pogledajte i poslušajte Never Marry a Railroad Man. To je zanimljiv pesmičuljak koji danas ne bi prošao zbog dužine i višestrukog modulacijskog obrta. A Mariškinu frizuru možemo da oprostimo. 
И онда кажу да тада још нису знали ништа… а ето имали су и ботокс, само су га примењивали на фризуру, и нису га убризгавали него напрскавали. Ал’ она два леша ситних животиња што носи уместо трепавица, опростити или не…
Него, остатак њиховог опуса уопште није без везе. Премда никад нису сложили симфонију, имали су занимљивих дела, и то не све на исти штос. И данас умеју да ме изненаде.
E, što se ovo vrtelo na nekim ekskurzijama… singlica, pa još na neki portable gramofon na baterije… ma treštao je ceo autobus. (((:
Novija obrada Bananarama je polu-uspešan pokušaj… original je bio harizmatičan.