Još jedna ulična iz bliske varoši
Ako je za utehu, naše bivstvovanje po Segedinu nije imalo samo potrošački karakter. Stigli smo malčice i da se prošetamo zonom centra grada. I šetajući tako, upade mi savršen kadar u pogled. Nije bilo druge nego da ga šljasnem.
Reč je o tome da se u prvom planu zatekao zid nekakve stampbene zgrade, a na desnoj okvir u kome se našla kupola segedinske sinagoge. Ovaj kontrast mi se učinio zanimljivim, a čak se i visoko svetlo pokazalo kao zgodno za rad, jer ja samn bio u senci i Draguljče je lako pročitao sve što treba.
Presuda: mišn akomplišd. 
Kako je lepo kad bar ponekad, barem na sat ili dva, nikud ne žuriš dok se krećeš. U takvim trenucima, lako je videti slike oko sebe, a to je prvi preduslov za dobru uličnu fotografiju. Biće po volji nekim dobrim ljudima koji ne vole kad ja slikam umesto da fotografišem. 
Ama, kao da ja to nisam već znao. Ali, ne može se uvek sve. U subotu je, eto na čas, moglo.