Metod se zove “šljas”. Najčešće je neuspešan.
Previše ludila, previše umora. Potreba za usporenjem nikad veća. Ali, ne može. Pa ništa, da probam onda onaj metod: aparat u ruke; dok odbrojim do deset, tema mora da se formira; dok opet odbrojim do deset, slika mora da je u aparatu. I to je to.
I nije da nije, posrećilo se. Nema editovanja, osim onog nužnog, koje je obavljeno za minut. Bez fotošopljavanja, samo malo rada u osnovnoj alatljici. I to je sve. I jebeš ga, ovoliko malo je falilo da uspe.
Presuda: mišn not akomplišd. 
A šta da ti kažem: šljas-metoda uglavnom ne uspe. Nije uspela ni sad. Trebalo je da bude življe ili da obradim malo, Pa i obradio bih, ali sam umoran k’o pas. A umoran čovek ne treba da se bavi fotografijom.
Eh.