Koja je prava mera za odmor? Lipsaću radeći pre nego što otkrijem odgovor na to pitanje.
Ne, nisam ja gadljiv na letovanja i razne oblike tzv. godišnjeg odmora. Samo ne verujem u onaj sindikalni princip dotičnog godišnjeg odmora za sve pare i po svaku cenu. Otići nekud, raditi nešto, biti neko vreme nezavisan od nečeg što predstavlja svakodnevni teret, to je sasvim u redu dok god se ne pretvori u nekakvu svoju kontru.
Prethodna tri leta, Jasna i ja smo lutali po Srbiji. Lutaćemo opet, šta ja znam kad. Sad smo to zamenili pohođenjem nekih zanimljivih rock koncerata, par vikenada po nekim vinarijama i gluvarenjem po sajberprostoru. Nije nam se dalo da ponovimo neke šablone putovanja jer smo se možda malčice i premorili od njih.
A nije da nije, pride se krijemo od nekih dobrih ljudi koji nam toliko intenzivno žele dobro da uopšte ne primećuju da je ćutanje zlato. Zapravo, to je to: veliki odmor je kad mogu da ćutim, ne moram nikog da slušam i, obaška, ne pišem ništa barem nedelju dana. Elem, odmaranje je i mentalni proces.
I šta sad, pedalj do kraja sezone putovanja? Možda neke kraće foto-ture? Pa to uopšte ne bi bio nemoguće. Sanjam neki salaš usred atara, poput onog koji sam fotografisao iz balona prošle godine… Mesto na kome nema ni struje ni telefona ni komšiluka, ali zato postoji podrum sa buretom.
U izvidnicu krećemo već danas. Preko Dunava na zapad, da nađemo onaj savinjon.
I manite se politike, ako boga znate. Nije uopšte bitno ništa od onog što ti majmuni pričaju da jeste bitno. Elem: lažu k’o psi, jer posao političara je da laže umilno i lepo, tako da mu poverujete. Nemojte.
Žali se unuk dedi:
– Strašna me dilema muči, deko! Ne znam da li da odaberem devojku lepoticu koju će svi moji drugari želeti i koja mi neće biti verna ili gabora kojeg niko sem mene neće hteti ni da pogleda.
Kaže njemu deda:
– Sinko, bolje da svi jedete šampite nego samo ti pomije!
Citat dana dolazi od onog koji govori onako kako jeste, pa onda to boli.
Postavite za stol u kafani Nikolića i Vučića s jedne, i Zorana Milanovića i Vesnu Pusić s druge strane: između njih su sve razlike ovog sveta. Ne bi se konobar još ni pojavio, a oni već ne bi imali više o čemu razgovarati. Sve dok konobar, kao u onom klasiku Monti Pajtona, ne bi predložio razgovor o politici. I eto ih do zore u kafani, prošla noć dok si rekao keks. Politika je čudesna stvar. Evropejci zatitraju jaja nacionalistima, nacionalisti – Evropi, i eto ih na pola puta, u šest ujutro na izlasku iz kafane zagrljeni teturaju prema Briselu.
Boris Dežulović
Ostatak pročitajte ovde.
Perfektna ideja: čovek je napravio aplikaciju koja koristi senzore pokreta u iPhoneu da bi izmerila koliko visoko si ga bacio. Što više baciš, to si bolji… Onda su mediokriteti u Appleu popizdili, pa su izbacili aplikaciju iz online prodavnice. Šteta! Ideja je toliko genijalna da ja nemam reči. A zašto bi Appleu, tobože, smetalo ako neko slučajno polupa iPhone radeći to, uopšte ne mogu da razumem.
Još je genijalnija bila aplikacija koja je pre neku godinu koštala 9995 USD i – nije radila ništa osim što je imala karakterističnu, visoko dizajniranu ikonu koja služi kao statusni simbol. Pazi, nema laži, nema zablude: kupac zna da aplikacija ne radi ama baš ništa i to je to – svrha aplikacije je da bude statusni simbol. Lik je uspeo da proda nešto preko 1000 instanci aplikacije u App Storeu pre nego što ju je Apple blokirao. I opet – koji im je andrak, ne razumem, kad i sami uzimaju procenat od prodaje.
Zavladalo doba miševa i mediokriteta. Povedite računa, proverite ljude oko sebe.
Hm… Zanimljivo: demistifikovani naslovi knjiga su mi uvek bili po volji.
(Jest montaža, ali ovde se uspešnost meri ostvarenom idejom, a ne tehnikom.)
Ispovest nepoznate osobe:
Zamolio sam komšiju da mi pozajmi novine. Nasmejao se i rekao da je ovo 21. vek i da su novine stvar prošlosti, ali da će mi rado pozajmiti svoj iPad, jer je to moderniji i lakši način.
Bio je u pravu. Onaj komarac sigurno nije znao šta ga je snašlo.
Samo sam se pitao kad će se desiti: grad Novi Sad ima para k’o šaše, pa će sufinansirati tzv. “Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualnog opredeljenja“. Ako sam dobro razumeo, trendovi su takvi da bizarni projekti mogu da dobiju pare pod uslovom da ispoljavaju tzv. evropske vrednosti.
Ali, tu se nešto ne slaže. Najnoviji vid kolonijalističkih napora bogatih zemalja da podjarme one slabije biće preko hrane, a ne preko NVO. Zato me živo interesuje hoću li doživeti da vidim pravu svrhu tim institucijama.
Rekreacija: angažovano bavljenje fizičkom aktivnošću u cilju povećanja blagostanja tela i duha.
Interesantna vest o koalicionoj saradnji – jest žuta štampa, ali svejedno.
Izgleda da ta njihova koalicija ima više dimenzija. Pitam se do kog nivoa to ide. Nije da me zanima: ovo je upravo jedan od razloga zašto se radije ne bih bavio politikom.
Nego, da najavim nešto što će da se desi, počev od danas: usporićemo sa radom Suštine pasijansa do kraja avgusta. Čak, po prvi put u istoriji Suštine pasijansa, možda će se desiti dan bez ijednog priloga, što do sada ovde nije bilo.
Hoće li za to vreme biti utovara ili ne, ne bih znao da vam kažem. Gluposti u svim agregatnim stanjima i alotropskim modifikacijama životnog prostora ne prestaju da se dešavaju samo zato što je neko na kratko odlučio da se odmori od pisanja na blogu. Ako vam je do toga da se nešto sačuva u arhivi Suštine pasijansa, predložite neki sadržaj u komentaru ovog ili bilo kog drugog utovara.
U međuvremenu, prijatan nedeljni ručak vam želim. Danas taman popustila žega: popodne se prošetajte nekim lepim mestom sa osobom koja vam znači.
Budite inspirisani. Čitamo se uskoro.
Komentari su onemogućeni.