Sve se kanim, ali lakše reći nego učiniti, da optrčim po celom gradu i fotografišem sve zanimljive grafite. Neke sam već pohvatao, nekih više nema (pa sam u tom svetlu čak ispao glavni arhivator Čv… grafita). No, beleške radi, evo jednog od pre par večeri:
Ovaj grafit se nalazi na prometnom mestu u centru Kikinde. A izgleda i da je neko objavio aktivnu kontru, pa se novi grafit pojavi čim stari bude prekrečen. Mrtva trka, jebote, izgleda da nema više vremena za umetnička dela na tom mestu: sve neke škrabotine i parole. Mene, pak, poprilično iznenađuje da i u SMS generaciji poneko ume da sroči romantičan tekst grafita i izvede ga na polzu prolaznika. Ima nade… Ima li?
Eh.
Sudim isključivo po ličnoj dugogodišnjoj utopijskoj borbi protiv grafita: da sam do sada naišao na jedan romantičan, interesantan, humorističan ili bar nazovi-umetnički, u bilo kom smislu te reči, verovatno da bih i ja nastavio da gajim nadu i ostavio bih ga neprekrečenog. Nema. Od parola, politike, preko imena ludih i drugih gluposti, do šablonom umnoženih amblema jednog od dva najveća (propala) kluba na svakom stubu oko zgrade. Nije to dosta nego se škrabotine od nedavno pojavljuju i na vratima limenih garaža, a sadržina ni za mrvu više inventina.
Ukratko: destrukcija iz dosade.
Odgovor na postavljeno pitanje: C!
Наилазио сам чак на изливе поезије у графитима, имам чак и неку фотку (онај са “не буди тужна, жабо ружна” је имао и илустрацију), али све то буде префарбано и замењено глупостима.
Посебно ми је жао што деведесетих нисам имао чим да снимим, а био је тачно преко пута фирме ми:
“Дајте ми полугу
па ћу да вам померим бубрег”