Beše to iznenađenje iz VHS arhive mog druga…
Nekako ispade da se kod Džigija srećemo najređe, mada i mi ostali smo postali prilično lenji… Govorim o lokalnom kružoku drugara koji dolaze iz različitih pozicija razmišljanja o muzici, sa različitim ukusima i prilično raznorodnim pogledima o vrednosti. Ideja okupljanja je prosta i jebitačno efikasna: prostim ukazivanjem na poneki muzički audio i video materijal, eventualno i razmenom onoga za šta smo zainteresovani. pomažemo jedni drugima da proširimo vidike i, ko će ga znati, naučimo nešto.
Velim, baš kod Džigija smo najređe, ali kod njega stalno neki ekskluzivni materijali. Najgrđe je kad krene da vadi neke prašnjave VHS video kasete (on je jedini entuzijasta te vrste u našem društvu) i da sa njih emituje ko zna kad ulovljene snimke sa televizije. Baš kod njega se desio jedan poseban momenat otkrovenja… Izvukao je neku VHS kasetu i rekao meni:
– Ti ćeš voleti ovo: John Wetton sa prijateljima. Tu je i onaj gitarista, kako se zove, ti ga voliš, svirao je u Genesis…
[EDIT: to nije verzija koja je bila okačena na prvoj verziji ovog priloga. Ostaje aranžman, ali ne i glavni vinovnici. Šta da se radi.]
Prvo mi je trebala cela strofa da ukapiram šta to slušam. A posle… Skupljao sam sline koje su se tokom gledanja razlile po otvorenoj čeljusti…
Pitanje za milion: šta imaju zajedničko King Crimson, Uriah Heep i Wishbone Ash? Ajd’ može i potpitanje: šta imaju zajedničko Bryan Ferry, Roger Chapman i Steve Howe? Mogu ja i dalje, ali verovatno sam vas već sludeo, ako niste znali – jer ili ste znali odmah ili ne biste pogodili nikad. Poslednja pomoć je da nisam mislio na činjenicu da ih sve imam kompletirane u svojoj fonoteci…
…John Wetton je jedan od onih za koje je Peacock imao običaj da mi kaže “samo prati sve što je radio i svakog sa kim je sarađivao i nećeš da pogrešiš”. Zbilja, ako bismo nabrajali samo supergrupe u kojima je svirao – odavno beše dovoljno za jednu značajnu karijeru. Jedna od poslednjih, a jedina koju sam uspeo da uhvatim baš onda kada se dešavala, beše grupa Asia, koju je osnovao zajedno sa slepcima: Steve Howe, Geoff Downes, Carl Palmer. Prvi album otvara rokčina u čelo: “Heat of the Moment” beše veliki hit leta 1982. Nije da nije, pripomogao je i MTV spot, a tih romantičnih godina u MTV smo verovali… No, dobro… Ima u toj stvari dovoljno slojeva i da pretekne.
And now you find yourself in ’82
The disco hot spots hold no charm for you
You can concern yourself with bigger things
You catch a pearl and ride the dragon’s wings
A onda, ova numera gore…
Činjenica: Wetton je pametan baja, on zna (što ono kažu na engrpskom) da monetizuje svoj kapacitet. Izvesno je jedan od najpopularnijih engleskih muzičara u Japanu, gde je svirao više puta nego bilo ko od njegovih ispisnika. Tiraži nosača zvuka tamo ne popuštaju (samurajska posla), a koncerti su dupke posećeni. Karakteristika takvog tržišta je i da oprašta grehove na sceni, pa su se mnogi usudili da eksperimentišu. Wetton nije izuzetak: ovaj video zapis je upravo iz Japana, snimljen 1996. godine. A ako se ne varam, ovaj akustični aranžman čuvene pesme Wetton je prvi put zabeležio na zvaničnom nosaču zvuka upravo na živom albumu Chasing the Dragon (1995), snimljenom u Japanu 1994. godine. Tada se stvar primila – i to je to.
To je to.
A to što je prošlo samo šest dana otkako je Peacock okačio duet Wetton & Hackett na ovom mestu, ja zaista nisam kriv. Prosto, ja ovu numeru držim na zicer za krizne situacije odavno. A Peacock je sinoć bio sprečen da napiše prilog – i desilo se. Neka se prijave svi kojima je zasmetalo.