…i eto vama efekta sa koncerta Pink Floyda 1968. godine.
Sad, pretpostaviću da je taj led dovoljno hladan (barem -25°C), ali nešto nisam pri vremenu da isprobam. A i hardver mi previše blizu, pa…
2 komentara na temu “Kilo leda u sudoperi…”
Komentari su onemogućeni.
Tačan odgovor je da čvrsti CO2 sublimira u gas na -78,5°C, a slično izgleda i sa tečnim azotom, mada on ključa na -196°C pa se Floyda nije nagledao. Istina je da se koriste za razne namene zahvaljujući ovim blagodetima.
Ex. Kada u mašinstvu treba “uterati 6 u 5”, obaviš neophodnu predigru tj. skroman račun, ohladiš 6, zagreješ 5 i kada 5 postane dovoljno veće od 6 onda – brzo gurneš do kraja. I to je to. Uglavnom. Mislim, tu više nema nazad. 😳
Čak i da ima vremena, i da je hardver dovoljno daleko, ovo nije za po kući.
Pitam se da li je odvod sudopere izdržao toliki minus? Ako ste bar jednom potrošili popodne na taj osetljivi deo kućne opreme, dobro znate o čemu pričam. 👿
Заптивка око одлива у судопери је од најквалитетније гуме предвиђене за Антарктик, а завртањ којим се стеже није од пластике него од љутог челика, нема проблема.
А некако сам знао да то раде Руси… још кад је суви лед ушао у моду негде осамдесетих, па се у старом “Рокенролеру” свака шуша сликала са њим, па после чак и Ћола, обично бих добацио “пумпАј, Аљоша!”. Отприлике истим тоном као кад је један наш рок посленик, а иначе глас са радија а Мађар, отишао у Пешту да се наслуша добре музике на матерњем му језику, и заглавио у некој скупој кафани где је од бенда било двојица на жицама и један на синтисајзеру, са ритам генератором. После трећег пива је лупао главом о сто и викао “éljen a dóbos” (живео бубњар).