Preksinoć sam bio na promociji sjajne knjige o rok muzici i državi u kojoj se ta muzika svirala. O samoj knjizi i autoru ćemo nekom drugom prilikom, onako kako dolikuje. Nego, taman sam se spremio da krenem, kada me pozva organizator promocije. Kaže: zeznuli smo stvar sa muzikom, ponesi nešto da pustiš. Tako se iznenada nađoh u nebranom grožđu, treba sve da spremim za deset minuta. Ne ide, bre, to tako… 
Uzmem pod mišku ovo sokoćalo na kome sada pišem, znam da na njemu ima svašta od muzike. Nekako ću da se snađem na licu mesta. Srpska posla, šta ćeš. 
Ne volim da izigravam DJ-a pod stare dane, mislio sam da sam to davno ostavio iza sebe. Ispade da nisam. 
