Jesam li do sada pominjao Mišu Jamba? Nisam? Danas ću morati to da uradim. Divan & šarmantan čovek koga volim da sretnem i da se ispričamo. Imao je neobičan fetiš – spavao je samo sa doktorkama. Sve dok mu jedna od njih nije došla glave. 
Otišao čovek tetki za lek i dobio doživotnu terapiju. 
Pojavi se jednog dana na mojim vratima sa pločom pod miškom. Kaže: “Crk’o mi gramofon, ne nameravam da kupim novi, svi prelaze na CD… Ti ćeš najbolje da je čuvaš.” Ne mogu da se izborim ni sa ovim mojim, mislim se, al’ jedna manje-više ne pravi problem. 
Gledam zanimljiv omot albuma Infinity (1978), znam ko su Journey, napravili su haos pesmom “Wheel in the Sky” i ne skidaju se sa radija, ali nije to muzika koju volim da slušam… 
“Deder, pusti treću pesmu na B strani, ta mi je omiljena, red je da se na pravi način oprostim od ploče.”
Pustim “Winds of March“, sve očekujući da dunu neki ‘ladni vetrovi, kako naslov sugeriše. Kad ono, nežan akustični uvod, odličan pevač koji počinje sa “Pokrivao sam te ružama i skidao zvezde s neba…” i odmah mi pripade muka. Još jedna odvratna ljiga! 
Od sredine pesme stvari se drastično poprave i grupa pređe u čvrstu & sigurnu vožnju, da bi se, na kraju, ponovo raspekmezila. Pogledam tekst i uhvatim se za glavu: nije mi jasno da li to pevaju o ljubavi prema detetu, ženi-detetu ili nešto treće, sve je na nivou osnovne škole i jako naivno. Kako ovako dobrim muzičarima da se potkrade ovakva glupost? 
I covered you with love
Like a blanket on a cold winter’s night
Jeste, ljubav i ćebence su tesno povezane stvari, ali ne na ovaj način. 
Bez obzira na moje mišljenje, grupa Journey je dobrih petnaestak godina žarila & palila raju po stadionima širom sveta i prodala milione svojih albuma. “Winds of March” volim da čujem s vremena na vreme i trudim se da ne slušam tekst. 
Miša Jamb u slobodno vreme čuva decu, a poslednja u nizu doktorki stalno ga drži na oku. Za svaki slučaj. 