Veća fotografija je ovde. Slikao gorepotpisani jula 2007. u Egiptu. E, priča o ovom mestu je posebna.
Zelenilo u Egiptu postoji samo oko Nila: po desetak-dvanaest kilometara od svake obale, i to je to. Ostalo je pustinja. Sahara, rekao bi naivni turista poput mene – i pogrešio bi. E, pa nije: Sahara je ono što se pruža zapadno od Nila. Pojas između Nila i mora ne zove se Sahara: oni to nazivaju “mala pustinja” ili tako nekako.
Uglavnom, u tom pojasu postoje beduinska sela, kao i u dubljoj, pravoj pustinji. Zatekli smo se na putu džipovima ka jednom beduinskom selu, u kome su za zainteresovane turiste upriličeni folklorni program i večera. Na oko 50-60 km vožnje od Hurgade, kada se siđe sa magistrale, nema puta osim implicitnog, onuda “kuda svi idu”, što se vidi po širokom pojasu tragova vozila (verovatno do prve vetruštine). Ko zna zašto, tek napravili smo pauzu oko ovog mesta: ovo je sve što je na vidiku. Selo se još ne vidi, magistrala se ne vidi odavno, kao ni dalekovod koji ide pored nje, sve je ravno i pusto. Četiri džipa, dvadesetak putnika i nekoliko lokalnih vozača i vodiča – i ovo bure prepuno smeća. Ne bi bilo prepuno da su oni koji bacaju smeće sabijali PET boce.
Nadrealizam, od one vulgarne vrste.