Nijedan

Tako po njegovom  mišljenju postoji samo jedan prazan skup (koga danas označavamo Ø), skup bez članova. (Encyclopaedia Britannica, Kantor)

Moja lična pasija je praćenje društvenih događaja uživo, upravo dok se dešavaju. Recimo, u trenutku dok pišem ove redove 580 ljudi je (u roku od pet sati) potpisalo peticiju pod nazivom Plagijati i lažni doktorati. Podržavam je iz sve snage, ali je nisam potpisao, pošto je ova peticija upućena naučnoj zajednici (univerzitetskim profesorima, docentima, asistentima, istraživačima, doktorima nauka i doktorandima) i zaista je nesuvislo praviti gužvu i otvarati prostor društvenim štetočinama da nalaze besmislene razloge za relativizaciju ovog izuzetno ozbiljnog društvenog događaja. Rečeno poetski patetično, ustala je inteligencija ove zemlje i njenog rasejanja i rekla reč. Lopta je sada u dvorištu države i univerziteta Megatrend. A čega ima tamo, ima li ikoga ko bi želeo da igra igru ozbiljnog društva? Ima li ikoga ko će da u mrežu sprovede savršeno dodatu loptu? Nema.

Među preko 300 javno objavljenih imena i prezimena potpisnika peticije do ovog trenutka nema nijednog jedinog sa univerziteta Megatrend. Ta visokoškolska ustanova nema ama baš nikoga svoga da stane u njenu zaštitu. Nema nijednog jedinog profesora, asistenta, docenta, doktoranda… ama nikoga. Nema ni Stefanović dr Nebojše, da se potpiše i kaže: Proveravajte ceo dan, sve je na mestu. Nema ni rektora Jovanović dr dr Miće da stane na crtu.

Moguće je, zaista, da se niko od nastavnog kadra univerziteta Megatrend nije potpisao javno, da su svi to učinili krijući identitet. Ali, kakva smo mi to zemlja, kakav je to univerzitet, kada poziv na jednu normalnu, zakonsku i pravilničku proceduru dovodi do bežanja u anonimnost?

I kakva smo mi to zemlja kada je ovakav tekst očigledno sarkastičan, kada su pitanja koja se u njemu postavljaju toliko bolno retorička? Baš takva.