Postoji reč za to: konfabulacija. Svejedno, moram da se izvinim čoveku.
Danas je dve nedelje kako sam se ogrešio o Peacocka, a da mu ni reč izvinjenja nisam uputio. Priča je malo složenija, ima previše tananih niti zbog kojih znam da mi Zoća nije zamerio, ali svejedno.
Phui, odakle da krenem? Najbolje redom.
# Slika prva: Rana adoslescencija
Beše neko društvo nafuranih junoša sa kojima sam se družio kad sam išao u osmi razred osnovne; bilo mi zanimljivo da razmenjujem iskustva o muzici sa njima. Jedan iz tog društva je u policu sa pločama vredno trpao sve redom od middle of the road bendova, a nekako je, obaška, imao nepogrešiv osećaj za kič. Imao je sve od Bad Company, ali ništa od Free. Imao je jedan album grupe Deep Purple, ali zato je jedva čekao izlazak trećeg albuma od Whitesnake. Posebno mi je ostala u pamćenju rečenica koju do dana današnjeg nisam uspeo da raščivijam: “A šta će mi Led Zeppelin kad imam sve od Black Sabbath.” Bio sam suviše zelen da shvatim da čovek priča gluposti. Zamolio sam ga da mi pusti nešto od Sabbatha.
A on mi pusti ovu stvar.
