Svakodnevna budala

Primetili ste da se retko dohvatam mainstream muzike bilo kog žanra. Nema tu bog zna šta da se čuje sem proizvoda koji je dobro produkcijski spakovan i previše zaslađen za moj ukus. Čuješ ga sa pola uva dok nešto drugo radiš i odmah zaboraviš. Ne treba se zamarati sadržajem, prepustite se uživanju – poručuju marketinške službe.

Ja sam, očigledno, nakrivo nasađen.

S vremena na vreme i u komercijalnu šumu zaluta po neka dobra pesma, ne sporim. Ali to je više izuzetak, nego pravilo.

Malo me dotakne neka dobra obrada jer živimo u vremenu reciklaže svega i svačega. Oni malo pametniji i sposobniji producenti znaju da restauriraju zvuk i atmosferu sa starih snimaka pa me podstaknu da čujem i nešto na šta ne bih nikada obratio pažnju. A ako se album zove Revival (2007), već sam načuljio uši.

Za Jully Black do skora nikada nisam čuo. Brz pogled na omot mi govori da ima dobar batak, od butkica bi Šef napravio svoju čuvenu šunku, a ostatak se gubi u perspektivi. Postajem pomalo skeptičan…

Posle slušanja, utisci su mi pomešani. Jully ne peva ni bolje, ni lošije od ostalih predstavnica koje danas trpaju u R&B, produkcijska rešenja nisu baš retro mada bi joj, po mom mišljenju, to muzičko ruho bolje stajalo.

Revival može da se odnosi samo na jednu numeru – “Seven Day Fool” je pesma koju je velika Etta James snimila još davne 1961. godine. Iako nije postigla neki značajniji uspeh kod publike u vreme objavljivanja, kasnije je postala jedna od poznatih pesama među ljubiteljima soula i, što je interesantno, pripadnicima mod pokreta na Ostrvu. Kao iznenađenje, Jully je autor svih ostalih pesma na albumu i one se dobro drže u društvu ovoga stariteta.

Samo da nije ove moderne produkcije koja para uši…