Ovdašnji Šef dobro je poznat kao šaljivdžija. Okrenuo je moj telefonski broj pre neki dan i priupitao me:
– Ej, kada si poslednji put slušao Tumbleweed Connection (1970)?
– Ček’ da se setim, pre neke tri-četiri decenije…
– Nemoj da mi se prisećaš, overi to ponovo i napiši nešto!
Znao sam da me nije pozvao da me pita za zdravlje… 
Kako se šefovska ne poriče, pokušao sam da pronađem ploču. U ovom mom haosu od raznih nosača zvuka to nije ni malo lagan posao. Naročito kada uletim u onaj deo koji decenijama nisam pipnuo – tamo su moja “deca” kojima godinama nisam posvetio nikakvu pažnju, pa mi je posezanje za bilo kojim vinilom izazivalo takvu nostalgiju za nekim drugim vremenima da sam momentalno izgubio volju da pišem – satima sam se zabavljao razgledajući omote i prisećajući se raznih anegdota iz mladosti.
Uostalom, uskoro ćete ovde čitati o rezultatima te kratke ekskurzije u prošlost – svašta sam pronašao u budžaku. 
No, da se vratim Eltonu Johnu. Na stranu petparačke priče o pripadnosti onoj populaciji što je njegova lična stvar, Elton je jedan od onih muzičara prema kojima imam višedecenijsko poštovanje. Ponajviše zbog serije antologijskih albuma sa početka karijere, pre nego što je postigao globalnu popularnosti i postao opšte mesto u muzici. Novac & uspeh omogućavaju komfor i “neverovatnu lakoću postojanja”, ali sputavaju razuzdanu kreativnost, tako da se, s godinama, Elton pretvorio u “proizvođača” vrhunskih plačljivih balada.
Šteta, jer njegovim venama teče čistokrvni rock & roll.
Negovi rani albumi su produkt tog vremena – zvučno najviše podsećaju na Joea Cockera ili Leona Russela. Tematski, Tumbleweed Connection je posveta Divljem zapadu. Bernie Taupin je, kao i obično, napisao inteligentne tekstove koje se čitaju kao mini-priče, a Elton je to sve uglazbio šetajući se od čistokrvnog roka, preko kantrija, pa sve do soula i gospela. Uzgred, uspeo je da na albumu okupi neke od muzičkih ikona & svojih idola kojima se divio – na današnjem snimku prateće vokale pevaju Dusty Springfield, Lesley Duncan i Madeline Bell.
Pesma “Ballad of a Well-Known Gun“otvara album i postavlja mizanscenu za sve ono što će se kasnije dešavati. A to se ne da prepričati. Pronađite album na netu, a ima ga, poslušajte i biće vam jasno zašto je četrdesetak godina kasnije Elton snimio zajednički album sa Leonom Russelom.
Ljudi koji poznaju Eltona tvrde da je “dobrica” i čovek kakav se retko sreće, sa ogromnim srcem. Ja to odavno znam. 
Komentari su onemogućeni.